Twitter — Википедија Пређи на садржај

Twitter

Уреди везе
С Википедије, слободне енциклопедије
X
Лого у употреби од 2023.
Снимак екрана (април 2024)
Веб-адресаx.com
Тип
услуга друштвеног умрежавања
Регистрацијанеопходна
Доступан на> 40 језика
(вишејезички сајт)
Број рег. корисникаРаст 550 милиона (септембар 2023)[1]
Програмски језик
Власник
ТворацObvious, LLC[2]
Кључни људи
Линда Јакарино (извршна директорка)
Покренут13. јул 2006.; пре 18 година (2006-07-13)[3]

X (транскр. Екс), чешће познат по свом претходном називу Twitter (транскр. Твитер), бесплатна је онлајн друштвена мрежа и микроблог услуга која омогућава својим корисницима да шаљу своје и читају туђе микротекстуалне уносе, тзв. твитове.

Регистровани корисници могу да читају и шаљу своје твитове, док их они који нису регистровани ће морати да се региструју.[16] Корисници могу да приступају сервису путем веб-странице, СМС-а или мобилних апликација.[17] Компанија Твитер Инк. се налази у граду Сан Франциско и има преко 25 пословница широм света.[18]

Twitter је направљен у марту 2006. године, а страница је почела са радом у јулу 2006. године. Сервис је брзо стекао међународну популарност са више од 100 милиона корисника, који су у 2012. години објављивали више од 340 милиона твитова дневно.[19] Сервис је такође обрађивао преко 1,6 милијарди претраживања дневно.[20][21] У 2013. години, Twitter је био једна од 10 највише посећених страница на интернету и често је описиван као СМС интернет.[22][23] Према подацима из децембра 2014. године, Twitter има више од 500 милиона корисника, од чега је 284 милиона активно.[24]

Твитови

[уреди | уреди извор]

У свом основном значењу, твитови су текстуалне поруке не дуже од 280 карактера. Поруке се објављују на корисниковом профилу, те испоручују другим корисницима који су се пријавили да их добијају. Они који шаљу твитове могу да ограниче испоруку само на оне из свог круга пријатеља, док је услуга у старту подешена тако да шаље уносе свима који се на њих пријаве. Корисници могу слати твитове преко Twitter-ovog сајта, путем СМС-a или РСС-а (само примање твитова), или помоћу бројних других апликација које слободно развијају корисници-програмери, као што су Tweetie, Twitterrific, Twitterfon, TweetDeck и Feedalizr.

Услуга је бесплатна преко интернета, али слање и примање уноса преко СМС-а може бити наплаћено од стране телефонског провајдер.

Популарност

[уреди | уреди извор]

Од марта 2009. године, Twitter је забележио раст популарности у свету. Twitter се често описује као 'интернетски СМС' у том смислу да сајт пружа могућност корисницима да шаљу и примају нове уносе помоћу разних алата, тако да често није ни потребно користити сам оригинални сајт. Ова флексибилност је омогућила сајту да добије већу популарност него што би то био случај да су корисници били приморани да посећују оригинални сајт како би користили ову услугу.

Корисник, односно корисница Twitter услуга, неформално се назива твитераш, односно твитерашица.

Употреба

[уреди | уреди извор]
Изглед Википедијиног налога на Twitter-у

Твитови могу да садрже ознаке, тагове (енгл. tags), састављене од појма са префиксом # (енгл. hashtag — хештег), попут #serbia. На овај начин се омогућава проналажење твитова на одређену тему једноставним тражењем употребљене ознаке.

Знак @ испред корисничког имена, попут @корисничко_име, користи се за упућивање реплике одређеном кориснику, или више њих. Твитове који почињу са @корисничко_име могу видети сви остали корисници, али се такве поруке сматрају директном репликом кориснику чији је надимак први у низу.

За упућивање директне (приватне) поруке неком кориснику користи се мало латинично слово d испред корисничког имена особе којој се порука шаље (нпр: d корисничко_име порука). Овако послате твитове може видети само особа којој је порука послата.

Историја

[уреди | уреди извор]

Стварање и првобитна реакција

[уреди | уреди извор]
Скица из 2006. године коју је направио Џек Дорси; приказује друштвену мрежу која би радила путем СМС-ова.

Twitter-ови корени потичу од „целодневних седница у којима су се бомбардовале идеје” од стране чланова одбора компаније која је тада радила подкастинг. Дорси, тадашњи апсолвент на Њујоршком универзитету преставио је идеју где би једна особа могла да користи СМС сервис да комуницира са мањом групом људи.[25] Оригинално кодно име за сервис је било twttr за чије кориштење је Вилиамс касније признао заслуге Ноји Гласу,[26] а инспирација је добијена од сервиса Фликер и пето-знаковног ограничења за америчке кратке бројеве. Програмери су првобитно размишљали о кориштењу кода "10958" али су га касније промјенили у „40404” због „лакшег кориштења и памћења”[27]. Рад на пројекту је почео 21. марта 2006. године, када је Дорси објавио први твит у 21:50 по локалном времену те је твит гласио: „just setting up my twttr” (само подешавам свој twtrr)[3]. Дорси је објаснио порекло имена „Twitter”:

...дошли смо до идеје да користимо реч „Twitter” и била је у потпуности савршена. Дефиниција је била „кратак прасак недоследне информације” и „цвркут птица”. И то је управо оно што је производ био.[28]

Први Twitter прототип, који су развили Дорси и тадашњи предузетник Флоријан Вебер, је био кориштен унутар фирме за Одео запослене[29] те је завршна верзија јавно престављена 15. јула 2006. године.[30]

У октобру 2006, Биз Стоун, Еван Вилијамс, Дорсез и остали чланови компаније Одеа су створили Обвијус корпорејшон и извршили аквизицију над компанијом Одеа, заједно са њеним услугама које су укључивале Odeo.com и Twitter.com од инвеститора и деоничара.[31] Вилијам је отпустио Гласа, који је био ћутљив о свом утицају на почетак Twitter-а све до 2011. године.[32] Twitter се одвојио као самостална компанија у априлу 2007. године. Вилијамс је пружио увид у нејасноћу која је дефинирала рани период у интервјуу из 2013. године:

Што се тиче Twitter-а, није било јасно за шта је тачно требало да буде кориштен. Неки су га звали друштвеном мрежом, неки микроблог алатом, али га је било тешко дефинисати, јер није ништа замењивао. Ту је био неки пут откривања за тако нешто, где је након одређеног времена откривене шта је у ствари. Twitter се променио од онога што смо ми мислили да је био у почетку, кога смо ми описали као ажурирање статуса и друштвену алатку. То је било то, бар донекле, али и увиђај до ког смо коначно дошли је био да је Twitter више био информациона мрежа него друштвена мрежа.[33]

Крајна тачка преокрета за Twitter-ову популарност је била на конференцији „Југ до југоистока интерактивно” (SXSWi), 2007. године. Током тог догађаја, употреба Twitter-а је порасла са 20.000 твитова дневно на 60.000.[34] „Twitter-ови запослени су паметно поставили два плазма екрана од 60 инча у ходнике конференције, на којима су се искључиво могли видети твитови”, напоменуо је Стивен Ливи за Њузвик.[35]

Реакција на конференцији је била позитивна. Блогер Скот Бејл је рекао да је Twitter „апсолутно растурио” на конференцији SXSWi. Истраживач друштвеног софтвера Дана Бојд је рекла да је Twitter преовладао конференцијом.[36] Екипа из Twitter-а је добила фестивалову награду за веб, те изјавила да „би се хтели захвалити у 140 слова или мање. И управо јесмо!”[37]

Први твит који је био објављен ван Земље је био са Међународне свемирске станице од стране НАСА астронаута Т. Ј. Кримера 22. јануара 2010. године.[38] Већ крајем новембра 2010. године, просечно око десет ажурирања је бивало објављено сваки дан са заједничког корисничког рачуна @NASA_Astronauts. У аугусту 2010. године, компанија је поставила Адама Бејна који је радио за Fox Audience Network под власништвом News Corp. организације као председника прихода.[39]

Твитер је октобра 2022. за 44 милијарде долара купио Илон Маск.[40]

Изглед и особине

[уреди | уреди извор]

Верификовани налози

[уреди | уреди извор]

У јуну 2009. године, након што га је Кање Вест критиковао и Tony La Russa тужио због неовлашћених налога које воде имитатори, Twitter је покренуо њихов програм 'Верификовани налози'.[41][42] Twitter је изјавио да налог са значком за верификацију 'плава ознака' означава 'да смо били у контакту са особом или ентитетом који је заступа и потврдио да је одобрен.'[43] Након бета периода, Twitter је у својим често постављаним питањима навео да компанија 'континуирано проактивно верификује рачуне како би корисницима олакшала проналажење кога траже' и да 'не прихватају захтеве за верификацију од шире јавности'.[44]

У јулу 2016. године, Twitter је најавио поступак јавне пријаве за додељивање верификованог статуса налогу 'ако се утврди да је од јавног интереса', али да таj верификовани статус 'не подразумева одобрење'.[45][46][47] Од новембра 2017. године, Twitter је наставио да негира верификацију Џулијанa Асанжa након његових захтева.[48] У новембру 2017, компанија је обуставила поступак верификације и најавила планове за његово дорађивање као одговор на реакцију након што је белцу националисти Jason Kessler верификован налог на Twitter-у.[49][50][51]

Верификовани статус омогућава приступ неким функцијама недоступним другим корисницима, као што је приказивање само помињања са других верификованих налога.[52]

У директном стриму 8. марта 2018. године на Twitter-овом Перископ-у, Дорси је разговарао о идеји да било ком кориснику дозволи да добије верификовани налог. 'Намера је да се верификација отвори свима и да се то уради на начин који је скалабилан тамо где [Twitter] није на путу', рекао је Дорси. 'А људи могу да верификују више чињеница о себи, а ми не морамо да будемо судија или да подразумевамо било какву пристрасност према себи.'[53]

Анкете

[уреди | уреди извор]

Twitter је, 2015. године, почео да објављује могућност додавања анкетних питања твитовима. Биралишта су отворена до 7 дана, а гласачи нису лично идентификовани.[54]

У почетку су анкете могле да имају само две опције са највише двадесет знакова по опцији. Касније [када?], додата је могућност додавања четири опције са до 25 знакова по опцији.

Архивирање налога

[уреди | уреди извор]

Twitter је, октобра 2019. године, понудио две различите методе за архивирање података о сопственом Twitter налогу. Те методе имају своје индивидуалне предности и недостатке. Од августа 2019. године, доступан је само потоњи метод архивирања.[тражи се извор]

Статистика

[уреди | уреди извор]

Кориснички налози са великим бројем пратилаца

[уреди | уреди извор]

Ажурирано: 17. новембар 2024. (2024-11-17) године, десет Twitter налога са највише следбеника су:

Ранк Име налога Власник Пратилаца
(милиони) 		Активност Држава
1 @elonmusk Илон Маск 204 Бизнисмен и власник  САД
2 @BarackObama Барак Обама 132 Бивши председник САД  САД
3 @Cristiano Кристијано Роналдо 114 Фудбалер  ПОР
4 @justinbieber Џастин Бибер 110 Музичар  КАН
5 @rihanna Ријана 108 Музичарка и пословна жена  БАР
6 @katyperry Кејти Пери 106 Музичарка  САД
7 @narendra modi Нарендра Моди 104 Премијер Индије  ИНД
8 @taylorswift13 Тејлор Свифт 95 Музичарка  САД
9 @realDonaldTrump Доналд Трамп 94 Садашњи председник САД  САД
10 @ArianaGrande Аријана Гранде 85 Музичарка и глумица  САД

Најстарији налози

[уреди | уреди извор]

Најстарији Twitter налози су 14 налога који су постали активни 21. марта 2006. године, а који су у то време припадали запосленима у Twitter-у, укључујући @jack (Џек Дорси), @biz (Биз Стоун), и @noah (Ноа Глас).[55]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Kolodny, Lora (18. 9. 2023). „Elon Musk says Twitter, now X, is moving to monthly subscription fees and has 550 million users”. CNBC (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 18. 9. 2023. г. Приступљено 19. 9. 2023. 
  2. ^ Twitter - About Us Retrieved March 12th, 2008
  3. ^ а б „Jack on Twitter”. Twitter. Приступљено 10. 2. 2016. 
  4. ^ Dorsey, Jack (21. 3. 2006). „just setting up my twttr”. Twitter. Приступљено 4. 2. 2011. 
  5. ^ „US SEC: Form 10-K Twitter, Inc.”. U.S. Securities and Exchange Commission. Приступљено 27. 6. 2018. 
  6. ^ „Twitter.com Traffic, Demographics and Competitors”. www.alexa.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 04. 11. 2019. г. Приступљено 2. 12. 2018. 
  7. ^ „About Twitter, Inc.”. Архивирано из оригинала 28. 10. 2015. г. Приступљено 27. 07. 2017. 
  8. ^ April, Reuters (28. 4. 2017). „Twitter CEO Jack Dorsey Recently Bought $9.5 million in Company Stock”. Fortune. Приступљено 14. 2. 2018. 
  9. ^ „MoPub Terms of Service”. 
  10. ^ „Twitter Search Is Now 3x Faster”. 6. 4. 2011. 
  11. ^ Humble, Charles (4. 7. 2011). „Twitter Shifting More Code to JVM, Citing Performance and Encapsulation As Primary Drivers”. InfoQ. Приступљено 15. 1. 2013. 
  12. ^ „Twitter overcounted active users since 2014, shares surge on profit hopes”. USA Today. 
  13. ^ Arrington, Michael (15. 7. 2006). „Odeo Releases Twttr”. TechCrunch. AOL. Приступљено 18. 9. 2010. 
  14. ^ Shaban, Hamza. „Twitter's stock plunges 19% after it reports a decline in users”. www.LATimes.com. Los Angeles Times. Приступљено 27. 7. 2018. 
  15. ^ „Twitter.com Traffic, Demographics and Competitors”. www.alexa.com. Архивирано из оригинала 04. 11. 2019. г. Приступљено 23. 05. 2019. 
  16. ^ Duffy, Clare (2023-06-30). „Twitter isn't letting users view the site without logging in | CNN Business”. CNN (на језику: енглески). Приступљено 2023-07-04. 
  17. ^ „Twitter via SMS FAQs”. Twitter Help Center. Архивирано из оригинала 6. 4. 2012. г. Приступљено 10. 2. 2016. 
  18. ^ „Company - About”. Архивирано из оригинала 28. 10. 2015. г. Приступљено 10. 2. 2016. 
  19. ^ „Twitter turns six”. Приступљено 10. 2. 2016. 
  20. ^ „Analyst: Twitter Passed 500M Users In June 2012, 140M Of Them In US; Jakarta ‘Biggest Tweeting’ City”. TechCrunch. AOL. 30. 7. 2012. Приступљено 10. 2. 2016. 
  21. ^ „The Engineering Behind Twitter’s New Search Experience”. Архивирано из оригинала 25. 3. 2014. г. Приступљено 10. 2. 2016. 
  22. ^ „Competitive Analysis, Marketing Mix and Traffic”. Архивирано из оригинала 22. 04. 2020. г. Приступљено 23. 05. 2019. 
  23. ^ Swine flu's tweet tweet causes online flutter
  24. ^ Keach, Sean (12. 12. 2014). „Instagram now has more users than Twitter”. TrustedReviews. Приступљено 10. 2. 2016. 
  25. ^ Why Twitter’s C.E.O. Demoted Himself
  26. ^ „Twitter”. Приступљено 10. 2. 2016. 
  27. ^ „How Twitter Was Born”. 140 Characters. Приступљено 10. 2. 2016. 
  28. ^ „Technology”. Приступљено 10. 2. 2016. 
  29. ^ Carlson, Nicholas (13. 4. 2011). „How Twitter Was Founded - Business Insider”. Business Insider. Приступљено 10. 2. 2016. 
  30. ^ „Odeo Releases Twttr”. TechCrunch. AOL. 15. 7. 2006. Приступљено 10. 2. 2016. 
  31. ^ Malik, Om. „Gigaom Odeo RIP, Hello Obvious Corp”. Архивирано из оригинала 02. 05. 2019. г. Приступљено 10. 2. 2016. 
  32. ^ Madrigal, Alexis C. Atlantic. „Twitter's Fifth Beatle Tells His Side of the Story”. The. Приступљено 10. 2. 2016. 
  33. ^ „Ev Williams on Twitter's Early Years”. Inc.com. Приступљено 10. 2. 2016. 
  34. ^ Douglas, Nick. „Twitter blows up at SXSW Conference”. Gawker. Gawker Media. Архивирано из оригинала 13. 11. 2010. г. Приступљено 10. 2. 2016. 
  35. ^ http://www.newsweek.com/id/35289
  36. ^ „To Twitter or Dodgeball at SXSW?”. CNET. CBS Interactive. Архивирано из оригинала 03. 12. 2013. г. Приступљено 10. 2. 2016. 
  37. ^ „We Won!”. Приступљено 10. 2. 2016. 
  38. ^ „NASA Extends the World Wide Web Out Into Space”. NASA. Приступљено 10. 2. 2016. 
  39. ^ „Twitter Hires Adam Bain Away From News Corp. As President Of Revenue”. TechCrunch. AOL. 23. 8. 2010. Приступљено 10. 2. 2016. 
  40. ^ „Друштвене мреже: Крај саге- Маск купио Твитер за 44 милијарде долара”. Б92. Би Би Си. 28. 10. 2022. Приступљено 28. 10. 2022. 
  41. ^ Stone, Biz (6. 6. 2009). „Not Playing Ball”. Twitter. 
  42. ^ Kanalley, Craig (12. 3. 2013). „Why Twitter Verifies Users: The History Behind the Blue Checkmark”. Huffington Post. Приступљено 9. 6. 2014. 
  43. ^ Cashmore, Pete (11. 6. 2009). „Twitter Launches Verified Accounts”. Приступљено 9. 6. 2014. 
  44. ^ „FAQs about verified accounts”. Архивирано из оригинала 19. 7. 2016. г. 
  45. ^ „About verified accounts”. Архивирано из оригинала 20. 7. 2016. г. 
  46. ^ „Announcing an Application Process for Verified Accounts”. Twitter. 19. 7. 2016. 
  47. ^ Burgess, Matt (20. 7. 2016). „Twitter opens verification to all”. Wired. Приступљено 16. 9. 2016. 
  48. ^ Tiku, Nitasha (10. 11. 2017). „Twitter's Authentication Policy Is a Verified Mess”. Wired. 
  49. ^ Dises, Jill (9. 11. 2017). „Twitter suspends blue check mark verifications”. CNN Tech. Приступљено 10. 11. 2017. 
  50. ^ TwitterSupport (9. 11. 2017). „Verification was meant to authenticate identity & voice but it is interpreted as an endorsement or an indicator of importance. We recognize that we have created this confusion and need to resolve it. We have paused all general verifications while we work and will report back soon” (твит) — преко Twitter-а. 
  51. ^ jack (9. 11. 2017). „We should’ve communicated faster on this (yesterday): our agents have been following our verification policy correctly, but we realized some time ago the system is broken and needs to be reconsidered. And we failed by not doing anything about it. Working now to fix faster.” (твит) — преко Twitter-а. 
  52. ^ Wagner, Kurt (12. 9. 2013). „Twitter Unveils Exclusive Feature For Verified Users”. Приступљено 9. 6. 2014. 
  53. ^ Spangler, Todd (9. 3. 2018). „Twitter CEO Wants to Open Up Verified Accounts to Everyone”. Variety (на језику: енглески). Приступљено 9. 3. 2018. 
  54. ^ „Your Twitter Feed Is About to Be Flooded With Polls”. Wired. 21. 10. 2015. Приступљено 23. 10. 2015. 
  55. ^ „Search by Twitter bio, name, URL, location, more”. Followerwonk. Архивирано из оригинала 13. 06. 2020. г. Приступљено 9. 5. 2013. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Twitter&oldid=28857001”