Ракетно оружје — Википедија Пређи на садржај

Ракетно оружје

С Википедије, слободне енциклопедије
Missile
Разне врсте пројектила; С лева на десно:
1. Интерконтинентална балистичка ракета R-36M
2. Противтенковска ракета ФГМ-148 Џавелин
3. Противбродски ракетни харпун
4. Притви антибалистички пројектил
5. BrahMos крстарећа ракета
6. RIM-162 ракета земља-ваздух
Крстарећа ракета типа земља-земља.

Ракетно оружје (енгл. missile) је врста пројектила на ракетни погон, са класичним или нуклеарним пуњењем. Обухвата ракетна зрна[а], балистичке и аеродинамичке вођене ракете, лансирне уређаје, системе за вођење[б] и другу опрему за припрему, лансирање, вођење и дејство на циљ. Ракетно оружје може бити у саставу јединица КоВ, РМ и РВ, или у самосталним ракетним јединицама.[1][2]

Историја

[уреди | уреди извор]
Види још: Историја ракета и пројектила
В-1 летећа бомба је међу првим вођеним пројектилима.[3][4][5][6][7]

Ракете су биле претеча модерних пројектила, а прве ракете су коришћене као погонски системи за стреле још у 10. веку у Кини.[8] Употреба ракета као оружја пре модерне ракетне технике потврђена је у Кини, Кореји, Индији и Европи. У 18. веку, ракете са гвозденим кућиштем коришћене су у Индији од стране Краљевине Мајсора и Царства Марата против Британаца, која је развијена у Конгревову ракету и коришћена у Наполеоновим ратовима.[9][10]

Почетком 20. века, Американац Роберт Годард и Немац Херман Оберт развили су ране ракете које су покретали млазни мотори.[11] Током 1920-их, Совјетски Савез је развио ракете на чврсто гориво у Лабораторији за гасну динамику.[12] Касније, прве ракете које су се оперативно користиле биле су серије ракетно базираних пројектила које је развила нацистичка Немачка током Другог светског рата, укључујући летећу бомбу В-1 и ракету В-2 које су користиле механички аутопилот да би ракета летела дуж унапред одабране руте.[13] Мање познате биле су серије противбродских и противваздушних пројектила, обично заснованих на једноставном систему радио контроле (командног навођења) којим је управљао оператер. Међутим, ови рани системи у Другом светском рату изграђени су само у малом броју.[14][15][16] После Другог светског рата, долазак Хладног рата и развој нуклеарног оружја захтевали су брже, тачне и свестраније ракете већег домета, и развој ракета се бавило више земаља.

Компоненте

[уреди | уреди извор]

Системи за навођење, циљање и летење

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Навођење пројектила
Полуактивни систем за навођење пројектила

Пројектил се најчешће води системом за навођење иако постоје ракете које су ненавођене током неких фаза лета.[17] Навођење пројектила се односи на методе навођења пројектила до циља. Ефикасно вођење је важно, јер је тачно и прецизно постизање циљне позиције кључни фактор за његову ефикасност.[18] Систем за навођење пројектила то постиже у четири корака: праћење циља, израчунавање праваца користећи информације о праћењу, усмеравање прорачунатих улаза на контролу управљања и управљање пројектилом усмеравањем улаза на моторе или површине контроле лета.[19] Систем навођења се састоји од три секције: лансирања, средњег курса и терминала са истим или различитим системима који се користе у свим секцијама.[19]

Поједностављени дијаграм ракете на чврсто гориво.
  1. Погонско гориво је упаковано са рупом у средини
  2. Запаљивач сагорева погонско гориво
  3. Отвор делује као комора за сагоревање
  4. Врући издувни гасови се гуше у грлу
  5. Издувни гас излази из ракете

Системи за руковање и навођење се генерално класификују на активне, полуактивне и пасивне.[17] У активним системима за самонавођење, пројектил носи опрему потребну за пренос зрачења потребног за осветљавање циља и примање рефлектоване енергије. Једном када је навођење покренуто, пројектил се самостално усмерава ка циљу.[20] У полуактивним системима, извор зрачења се налази изван ракете обично у лансирној ракети која може бити авион или брод и пројектил ће примити зрачење да га води ка мети. Пошто је извор лоциран споља, лансирна ракета треба да настави да подржава пројектил све док се не усмери ка предвиђеном циљу.[21] У пасивном систему, пројектил се ослања искључиво на информације од мете.[21] Систем за навођење може да користи светлост као што је инфрацрвенo, ласерско или видљиво светло, радио таласе или друго електромагнетно зрачење да осветли мету. Једном када систем за навођење идентификује мету, можда ће бити потребно да се циљ непрекидно прати ако је у покрету. Систем за навођење може користити INS који се састоји од жироскопа и акцелерометра или може користити сателитско навођење (као што је GPS) за праћење положаја пројектила у односу на познати циљ.[22] Kомпјутери пројектила ће израчунати путању лета потребну за усмеравање пројектила ка мети.[21] У командном навођењу, људски оператер може њиме управљати ручно или ће систем за подршку или лансирање преносити команде користећи оптичко влакно или радио за вођење пројектила.[23] Систем лета користи податке из система за циљање или навођење за маневрисање пројектила у лету, што се може постићи коришћењем векторског потиска мотора или аеродинамичког маневрисања коришћењем површина за контролу лета као што су крила, пераја и канарди.[24]

Мотор

[уреди | уреди извор]

Ракете се покрећу погонским горивом које се пали да би произвело потисак и могу користити типови ракетних или млазних мотора.[25] Ракете би могле бити напајане чврстим погонским горивом које је релативно лакше за одржавање и које омогућава брже распоређивање. Ова горива садрже гориво и оксидант помешане у одабраним пропорцијама са величином зрна и комором за сагоревање која одређује брзину и време сагоревања.[26] Веће ракете могу користити ракете на течно гориво где је погон обезбеђен једним или комбинацијом течног горива.[27] Хибридни систем користи чврсто ракетно гориво са течним оксидантом.[27] Млазни мотори се генерално користе у крстарећим пројектилима, најчешће турбомлазног типа, због њихове релативне једноставности и мале предње површине, док се теоретски могу користити и турбовентилатори и рамџет.[28][29] Ракете дугог домета имају вишестепени мотор и могу користити сличан тип или мешавину типова мотора. Неке ракете могу имати додатни погон из другог извора при лансирању, као што је катапулт, топ или тенковски топ.[30]

Бојева глава

[уреди | уреди извор]

Ракете имају једну или више експлозивних бојевих глава, иако се могу користити и други типови оружја.[31] Главе пројектила обезбеђују примарну разорну моћ која може изазвати секундарно уништење услед кинетичке енергије оружја и неискоришћеног горива. Бојеве главе су најчешће типа високог експлозива, често користе обликована пуњења како би се искористила прецизност вођеног оружја за уништавање очврснутих циљева. Бојева глава може носити конвенционално, запаљиво, нуклеарно, хемијско, биолошко или радиолошко оружје.[32]

Подела

[уреди | уреди извор]

Према начину вођења ракетно оружје дели се на невођено (слободно) и вођено, према средини из које се лансира и у којој дејствује на ваздух-ваздух, ваздух-земља, земља-земља и земља-ваздух, а према облику на аеродинамичко[в] и балистичко.[1][г]

Ракетно оружје може имати бојну главу са класичним или нуклеарним експлозивом. Међуконтиненталне и балистичке ракете средњег домета могу имати једну или више бојних глава истог разорног дејства, смештених у једном кућишту, које се на већем одстојању од циља отвара и свака бојна глава наставља лет до свог циља другом путањом. Ракетно оружје средњег калибра може имати једну, или бојну главу касетног типа, у којој је смештено више мањих бојних глава или пројектила различитог облика, који кад бојна глава експлодира на одређеном одстојању од циља, покривају већу површини циља. Ракетно оружје мањег калибра, начелно, има само једну бојну главу.[1]

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Невођене, слободне ракете са бојевом главом.
  2. ^ Код вођених ракетних пројектила.
  3. ^ Аеродинамички вођени пројектил и летећа бомба.
  4. ^ Балистички вођени пројектил.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в Гажевић, Никола (1974). Војна енциклопедија (књига 7). Београд: Војноиздавачки завод. 
  2. ^ „missile, n. and adj.”. OED Online. Oxford: Oxford University Press. 2021. Приступљено 17. 3. 2021. „2.a. An object propelled (either by hand or mechanically) as a weapon at a target. [Usage citation: Maurice Leitch (1981). Silver's city. London: Secker & Warburg. ISBN 0436244136 - 'Then something struck him, a stone; it fell at his feet, and in a moment, the air was filled with missiles, curving high to land about him on the roadway.'].
    b. Military. A long-distance weapon that is self-propelled, and directed either by remote control or automatically, during part or all of its course. (Originally always with modifying word).    ”     
  3. ^ „Teil 1: Zelle [Part 1: Airframe]”. FZG 76 Geräte-Handbuch [FZG 76 Equipment Handbook] (PDF) (на језику: немачки). април 1944. стр. 7—8. Архивирано из оригинала (PDF) 11. 1. 2019. г. 
  4. ^ German V-1 Leaflet Campaign, Psy Warrior, Приступљено 20. 10. 2010 .
  5. ^ Frederick French. „War and peace and the price of cat-fish”. Uncle Fred's diaries. Архивирано из оригинала 7. 7. 2017. г. Приступљено 16. 6. 2014. 
  6. ^ „The Doodlebug Project”. Stampe & Vertongen Museum. Antwerp Airport. Архивирано из оригинала 21. 1. 2019. г. Приступљено 27. 5. 2018. 
  7. ^ „Teil 4: Zünderanlage [Part 4: Ignition system]”. FZG 76 Geräte-Handbuch [FZG 76 Equipment Handbook] (PDF) (на језику: немачки). април 1944. стр. 98—118. Архивирано из оригинала (PDF) 11. 1. 2019. г. Приступљено 27. 5. 2018. 
  8. ^ Crosby, Alfred W. (2002). Throwing Fire: Projectile Technology Through History. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 100—103. ISBN 978-0-5217-9158-8. 
  9. ^ Forbes, James; Rosée comtesse de Montalembert, Eliza (1834). Oriental Memoirs – A Narrative of Seventeen Years Residence in India, Part 68, Volume 1. стр. 359. Приступљено 26. 4. 2022. „The war rocket used by the Mahrattas which very often annoyed us, is composed of an iron tube eight or ten inches long and nearly two inches in diameter. This destructive weapon is sometimes fixed to a rod iron, sometimes to a straight two-edged sword, but most commonly to a strong bamboo cane four or five feet long with an iron spike projecting beyond the tube to this rod or staff, the tube filled with combustible materials” 
  10. ^ „Brief History of Rockets”. NASA. Приступљено 1. 12. 2023. 
  11. ^ „Topics of the Times”. New York Times. 13. 1. 2013. Архивирано из оригинала 9. 2. 2008. г. Приступљено 21. 6. 2007. 
  12. ^ Zak, Anatoly. „Gas Dynamics Laboratory”. Russian Space Web. Приступљено 29. 5. 2022. 
  13. ^ „The V Weapons”. History Learning Site. 
  14. ^ „The V Weapons”. History Learning Site. 
  15. ^ „British Response to V1 and V2”. The National Archives. 
  16. ^ „Missile, Surface-to-Surface, V-2 (A-4)”. National Air and Space Museum. 1. 4. 2016. 
  17. ^ а б Siouris, George (2006). Missile Guidance and Control Systems. Springer New York. стр. 6. ISBN 978-0-3872-1816-8. 
  18. ^ Constant, James N. (27. 9. 1981). Fundamentals of Strategic Weapons: Offense and Defense Systems. Martinus Nijhoff Publishers. ISBN 978-9-0247-2545-8. 
  19. ^ а б Aviation Ordnanceman 3 & 2. United States Bureau of Naval Personnel. 1967. стр. 355. 
  20. ^ Weapons System Fundamentals: Synthesis of systems. U.S. Government Printing Office. 1960. стр. 60. 
  21. ^ а б в Fire Control Technician M 3 & 2. United States Naval Education and Training Command. 1978. стр. 87. 
  22. ^ „Inertial Guidance System”. Britannica. Приступљено 1. 12. 2023. 
  23. ^ „Command Guidance System”. Britannica. Приступљено 1. 12. 2023. 
  24. ^ „Vectored thrust”. NASA. Приступљено 1. 12. 2023. 
  25. ^ „Redstone Missile Rocket Engine”. National Air and Space Museum. 
  26. ^ Kosanke, K. L.; Sturman, Barry T.; Winokur, Robert M.; Kosanke, B. J. (октобар 2012). Encyclopedic Dictionary of Pyrotechnics: (and Related Subjects) (на језику: енглески). Journal of Pyrotechnics. ISBN 978-1-889526-21-8. 
  27. ^ а б Sutton, George P. (1963). Rocket Propulsion Elements, 3rd edition. New York: John Wiley & Sons. стр. 25, 186, 187. 
  28. ^ „Turbojet Engine”. NASA Glenn Research Center. Приступљено 6. 5. 2019. 
  29. ^ „Missile system”. Brahmos aerospace. Приступљено 1. 12. 2023. 
  30. ^ „Lab products: SAMHO”. DRDO. Приступљено 1. 12. 2023. 
  31. ^ „Warhead”. Cambridge. Приступљено 1. 12. 2023. 
  32. ^ Carleone, Joseph (1993). Tactical Missile Warheads. American Institute of Aeronautics and Astronautics, Incorporated. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Гажевић, Никола (1974). Војна енциклопедија (књига 7). Београд: Војноиздавачки завод. 
  • Adle, Chahryar (2003), History of Civilizations of Central Asia: Development in Contrast: from the Sixteenth to the Mid-Nineteenth Century 
  • Ágoston, Gábor (2008), Guns for the Sultan: Military Power and the Weapons Industry in the Ottoman Empire, Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-60391-1 
  • Agrawal, Jai Prakash (2010), High Energy Materials: Propellants, Explosives and Pyrotechnics, Wiley-VCH 
  • Andrade, Tonio (2016), The Gunpowder Age: China, Military Innovation, and the Rise of the West in World History, Princeton University Press, ISBN 978-0-691-13597-7 .
  • Arnold, Thomas (2001), The Renaissance at War, Cassell & Co, ISBN 0-304-35270-5 
  • Benton, Captain James G. (1862). A Course of Instruction in Ordnance and Gunnery (2 изд.). West Point, New York: Thomas Publications. ISBN 1-57747-079-6. 
  • Brown, G. I. (1998), The Big Bang: A History of Explosives, Sutton Publishing, ISBN 0-7509-1878-0 .
  • Buchanan, Brenda J., ур. (2006), Gunpowder, Explosives and the State: A Technological History, Aldershot: Ashgate, ISBN 0-7546-5259-9 
  • Chase, Kenneth (2003), Firearms: A Global History to 1700, Cambridge University Press, ISBN 0-521-82274-2 .
  • Cocroft, Wayne (2000), Dangerous Energy: The archaeology of gunpowder and military explosives manufacture, Swindon: English Heritage, ISBN 1-85074-718-0 
  • Cowley, Robert (1993), Experience of War, Laurel .
  • Cressy, David (2013), Saltpeter: The Mother of Gunpowder, Oxford University Press 
  • Crosby, Alfred W. (2002), Throwing Fire: Projectile Technology Through History, Cambridge University Press, ISBN 0-521-79158-8 .
  • Curtis, W. S. (2014), Long Range Shooting: A Historical Perspective, WeldenOwen .
  • Earl, Brian (1978), Cornish Explosives, Cornwall: The Trevithick Society, ISBN 0-904040-13-5 .
  • Easton, S. C. (1952), Roger Bacon and His Search for a Universal Science: A Reconsideration of the Life and Work of Roger Bacon in the Light of His Own Stated Purposes, Basil Blackwell 
  • Ebrey, Patricia B. (1999), The Cambridge Illustrated History of China, Cambridge University Press, ISBN 0-521-43519-6 
  • Grant, R.G. (2011), Battle at Sea: 3,000 Years of Naval Warfare, DK Publishing .
  • Hadden, R. Lee. 2005. "Confederate Boys and Peter Monkeys." Armchair General. January 2005. Adapted from a talk given to the Geological Society of America on March 25, 2004.
  • Harding, Richard (1999), Seapower and Naval Warfare, 1650-1830, UCL Press Limited 
  • al-Hassan, Ahmad Y. (2001), „Potassium Nitrate in Arabic and Latin Sources”, History of Science and Technology in Islam, Приступљено 23. 7. 2007 .
  • Hobson, John M. (2004), The Eastern Origins of Western Civilisation, Cambridge University Press .
  • Johnson, Norman Gardner. „explosive”. Encyclopædia Britannica. Chicago: Encyclopædia Britannica Online. 
  • Kelly, Jack (2004), Gunpowder: Alchemy, Bombards, & Pyrotechnics: The History of the Explosive that Changed the World, Basic Books, ISBN 0-465-03718-6 .
  • Khan, Iqtidar Alam (1996), „Coming of Gunpowder to the Islamic World and North India: Spotlight on the Role of the Mongols”, Journal of Asian History, 30: 41—5 .
  • Khan, Iqtidar Alam (2004), Gunpowder and Firearms: Warfare in Medieval India, Oxford University Press 
  • Khan, Iqtidar Alam (2008), Historical Dictionary of Medieval India, The Scarecrow Press, Inc., ISBN 978-0-8108-5503-8 
  • Kinard, Jeff (2007), Artillery An Illustrated History of its Impact 
  • Konstam, Angus (2002), Renaissance War Galley 1470-1590, Osprey Publisher Ltd. .
  • Liang, Jieming (2006), Chinese Siege Warfare: Mechanical Artillery & Siege Weapons of Antiquity, Singapore, Republic of Singapore: Leong Kit Meng, ISBN 981-05-5380-3 
  • Lidin, Olaf G. (2002), Tanegashima – The Arrival of Europe in Japan, Nordic Inst of Asian Studies, ISBN 8791114128 
  • Lorge, Peter (2005), Warfare in China to 1600, Routledge 
  • Lorge, Peter A. (2008), The Asian Military Revolution: from Gunpowder to the Bomb, Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-60954-8 
  • Lu, Gwei-Djen (1988), „The Oldest Representation of a Bombard”, Technology and Culture, 29 (3): 594—605, JSTOR 3105275, doi:10.2307/3105275 
  • McLachlan, Sean (2010), Medieval Handgonnes 
  • McNeill, William Hardy (1992), The Rise of the West: A History of the Human Community, University of Chicago Press .
  • Morillo, Stephen (2008), War in World History: Society, Technology, and War from Ancient Times to the Present, Volume 1, To 1500, McGraw-Hill, ISBN 978-0-07-052584-9 
  • Needham, Joseph (1980), Science & Civilisation in China, 5 pt. 4, Cambridge University Press, ISBN 0-521-08573-X 
  • Needham, Joseph (1986), Science & Civilisation in China, V:7: The Gunpowder Epic, Cambridge University Press, ISBN 0-521-30358-3 .
  • Nicolle, David (1990), The Mongol Warlords: Ghengis Khan, Kublai Khan, Hulegu, Tamerlane 
  • Nolan, Cathal J. (2006), The Age of Wars of Religion, 1000–1650: an Encyclopedia of Global Warfare and Civilization, Vol 1, A-K, 1, Westport & London: Greenwood Press, ISBN 0-313-33733-0 
  • Norris, John (2003), Early Gunpowder Artillery: 1300–1600, Marlborough: The Crowood Press .
  • Partington, J. R. (1960), A History of Greek Fire and Gunpowder, Cambridge, UK: W. Heffer & Sons .
  • Partington, J. R. (1999), A History of Greek Fire and Gunpowder, Baltimore: Johns Hopkins University Press, ISBN 0-8018-5954-9 
  • Patrick, John Merton (1961), Artillery and warfare during the thirteenth and fourteenth centuries, Utah State University Press .
  • Pauly, Roger (2004), Firearms: The Life Story of a Technology, Greenwood Publishing Group .
  • Perrin, Noel (1979), Giving up the Gun, Japan's reversion to the Sword, 1543–1879Неопходна слободна регистрација, Boston: David R. Godine, ISBN 0-87923-773-2 
  • Petzal, David E. (2014), The Total Gun Manual (Canadian edition), WeldonOwen .
  • Phillips, Henry Prataps (2016), The History and Chronology of Gunpowder and Gunpowder Weapons (c.1000 to 1850), Notion Press 
  • Purton, Peter (2010), A History of the Late Medieval Siege, 1200–1500, Boydell Press, ISBN 978-1-84383-449-6 
  • Robins, Benjamin (1742), New Principles of Gunnery 
  • Rose, Susan (2002), Medieval Naval Warfare 1000-1500, Routledge 
  • Roy, Kaushik (2015), Warfare in Pre-British India, Routledge 
  • Schmidtchen, Volker (1977a), "Riesengeschütze des 15. Jahrhunderts. Technische Höchstleistungen ihrer Zeit", Technikgeschichte 44 (2): 153–173 (153–157)
  • Schmidtchen, Volker (1977b), "Riesengeschütze des 15. Jahrhunderts. Technische Höchstleistungen ihrer Zeit", Technikgeschichte 44 (3): 213–237 (226–228)
  • Tran, Nhung Tuyet (2006), Viêt Nam Borderless Histories, University of Wisconsin Press .
  • Turnbull, Stephen (2003), Fighting Ships Far East (2: Japan and Korea Ad 612-1639, Osprey Publishing, ISBN 1-84176-478-7 
  • Urbanski, Tadeusz (1967), Chemistry and Technology of Explosives, III, New York: Pergamon Press .
  • Villalon, L. J. Andrew (2008), The Hundred Years War (part II): Different Vistas, Brill Academic Pub, ISBN 978-90-04-16821-3 
  • Wagner, John A. (2006), The Encyclopedia of the Hundred Years War, Westport & London: Greenwood Press, ISBN 0-313-32736-X 
  • Watson, Peter (2006), Ideas: A History of Thought and Invention, from Fire to Freud, Harper Perennial (2006), ISBN 0-06-093564-2 
  • Willbanks, James H. (2004), Machine guns: an illustrated history of their impact, ABC-CLIO, Inc. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ракетно_оружје&oldid=28523735”