Нови завет — Википедија Пређи на садржај

Нови завет

Уреди везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Књиге Новог завета
Јеванђеља
Историјска књига
Посланице Светог Павла
Саборне посланице
Пророчка књига
Књиге Старог завета

Нови завет је хришћански назив за збирку списа које хришћани сматрају светим.[note 1] То јe нови савез Исуса кога хришћани сматрају Христом са људима. Хришћани верују да су збивања и загонетке Старог завета добили у њему своју одгонетку и пуноћу.[1] У светом писму Новог завета јеванђелисти су описали догађаје од рођења Исуса Христа, па све до његовог васкрсења из мртвих и вазнесења. Описан је и силазак Светог духа на прве Христове ученике, апостоле и њихово проповедање његовог имена и науке. У њима је указано и на све оно што ће се догодити до другог доласка Христовог и страшног суда. Књиге Новог завета се састоје из четири јеванђеља (гр. евангелион - добра вест или блага вест), неколицине апостолских писама и других дела. Нови завет је на српски превео Вук Стефановић Караџић 1819. године и објавио га 1847. године у Бечу, под насловом Нови завјет Господа нашега Исуса Христа.[2]

Нови завет се састоји од 27 књига, које су написали различити аутори у различито време. Међу њима се налазе јеванђеља, дела, посланице или писма, и откровење (пророчанска објава). Најстарији списи Новог завета су Павлове посланице, од којих је Прва посланица Солуњанима, написана око 50. године, најстарији сачувани хришћански спис.[3] Најстарије од четири еванђеља је Марково еванђеље, настало око 68-70 године. Дела апостолска говоре о животу прве Цркве, а написао их је исти аутор који је написао и Лукино јеванђеље, те ове две књиге изворно представљају два дела једног истог дела.

За разлику од Старог завета, који покрива дугогодишњу хронологију стварања света и рану историју Јевреја, Нови завјет се заснива на релативно уском временском периоду, углавном унутар 1. века. Прва целовита листа новозаветних књига обелодањена је 367. године у Ускршњем писму епископа Атанасија Александријског црквама у Египту.[4]

Садржај Новог завета

[уреди | уреди извор]
Део серије о хришћанству
Хришћанство
  • Безгрешно зачеће
  • Крштење
  • Распеће
  • Васкрсење
    		•
  • Стари завет
  • Нови завет
  • Канон
  • Књиге
  • Црква
  • Симбол вере
    		•
    Теологија
  • Богородица
  • Апостоли
  • Јудеохришћани
  • Петар
  • Павле
  • Оци
  • Рано хришћанство
  • Константин
  • Сабор
  • Августин
  • Велики раскол
  • Крсташки ратови
  • Реформација
  • Лутер
    		•
    Сродне теме
    Деноминације хришћана
    Портал Хришћанство

    Јеванђеља

    [уреди | уреди извор]
    Главни чланак: Јеванђеља

    Апостолски записи

    [уреди | уреди извор]
    Главни чланак: Апостоли

    Дела апостолска описују силазак Светог Духа на апостоле. Тиме је започео њихов рад на ширењу Науке Христове, чињење чуда у име Христа, и организовање цркве, али и њихов прогон, од стране Христових непријатеља, као и страдање. У делима апостолским се, такође, описује и живот првих хришћана и хришћанских општина. Апостолске посланице представљају објашњење основних порука садржаних у Еванђељима. Апокалипса говори о борби цркве против свих звери света и пакла, и о крајњем тријумфу Христа над тим зверским силама таме.

    Саборне посланице

    [уреди | уреди извор]
    Главни чланак: Посланице

    Развој канона Новог завета

    [уреди | уреди извор]
    Главни чланак: Канон Новог завјета

    Развој канона Новог завета је био вишевековни процес током којег је између десетина еванђеља, и стотина других списа који су кружили ранохришћанским заједницама, од стране хришћанске цркве изабрано четири канонска јеванђеља и још неколико посланица и других списа који данас чине Нови завет хришћанске Библије.

    Расправе о канону трајале су вековима. Прва два века хришћанства Библија није била канонизована и многи апокрифни списи су кружили хришћанским светом. Маркион је средином 2. века први кодификовао канон Новог завета који се састојао од Павлових посланица и Лукиног еванђеља.[5][6] Неки научници сматрају да је он први увео у употребу појам Завет (лат. Testamentum).[7] Иако Црква није прихватила Маркионов канон, ипак је утицао на њу да јасно формулише сопствени библијски канон.[8][9]

    Збирка хришћанских списа која је позната као Нови завет уобличена је око 180-200. године.[10] Комплетан списак од 27 књига Новог завета је најраније забележен код Атанасија Александријског 367. године.[3]

    Новозаветни рукописи

    [уреди | уреди извор]
    Главни чланак: Библијски рукописи
    Папирус 46, који садржи II Павлову посланицу Коринћанима.

    Неки од најпознатијих новозаветних рукописа су:

    Амерички научник Барт Ехрман који се бави проучавањем случајних и намерних измена у новозаветним рукописима током вишевековног преписивања, изражава знатан критицизам:

    Ми не само да немамо оригинале, него немамо ни прве преписе оригинала. А немамо чак ни преписе преписа оригинала, па ни преписе преписа преписа оригинала. Ми само имамо преписе који су начињени много касније, у највећем броју случајева много векова касније. А сви ти преписи се међусобно разликују на више хиљада места.[3]

    Ехрман закључује да има више разлика међу постојећим рукописима него што има речи у Новом завету.[3]

    Текстуална критика

    [уреди | уреди извор]
    Главни чланци: Филолошка критика и Библијска критика

    Текстолози су са релативном поузданошћу лоцирали неколико места у преживелим библијским рукописима која не представљају изворни текст Новог завета. Неки од таквих одломака из еванђеља, за које се данас прилично поуздано зна да нису изворно припадали Новом завету, постали су делови Библије популарни код хришћана вековима.[3]

    Такође, оспорено је традиционално приписивање ауторства неким библијским списима. Критички проучаваоци користе израз псеудо-Павлова писма за посланице којима аутор није био апостол Павле, у које убрајају Тимотију I и II, Колошанима, Ефежанима и Титу.[11]

    Критике

    [уреди | уреди извор]

    Немачки филозоф Фридрих Ниче у својој књизи Антихрист оштро критикује читав садржај Новог завета:

    У Новом завету постоје само рђави инстинкти, храбрости нема, па ни за те рђаве инстинкте. Све је кукавичлук, затварање очију и самообмана. Након читања Новог завета свака књига изгледа чиста.[12]

    — Фридрих Ниче

    Види још

    [уреди | уреди извор]

    Напомене

    [уреди | уреди извор]
    1. ^ стгрч. Ἡ Καινὴ Διαθήκη, transl. Hē Kainḕ Diathḗkē; лат. Novum Testamentum. See § Etymology.

    Референце

    [уреди | уреди извор]
    1. ^ Kembridžova ilustrovana istorija religije (str. 238), Stylos, Novi Sad, 2006.
    2. ^ Бјелајац, Бранко. Свето писмо у Срба. 
    3. ^ а б в г д Bart Ehrman - Isus to nije rekao (scribd)
    4. ^ Religije sveta: budizam, hrišćanstvo, islam
    5. ^ Marcion (earlychristianwritings.com)
    6. ^ Markion (Mir slovareй)
    7. ^ Ferguson, Everett. "Factors leading to the Selection and Closure of the New Testament Canon," in The Canon Debate. eds. L. M. McDonald & J. A. Sanders (Hendrickson, 2002) pp. 308.
    8. ^ von Harnack, Adolf (1914). Origin of the New Testament. 
    9. ^ Harnack, Adolf von 1961. History of Dogma (Neil Buchanan, translating Harnack's Dogmengeschichte 1900), vol I, pp 267 – 313, vol II, pp 1 – 19
    10. ^ Elejn Pejgels - Poreklo Satane (scribd)
    11. ^ Elejn Pejgels - Gnostička evanđelja (scribd)
    12. ^ Friedrich Nietzsche – Antikrist

    Литература

    [уреди | уреди извор]
    • Brown, Raymond E. (1997). An Introduction to the New Testament. . Anchor Bible Reference Library; New York: Doubleday.
    • Bultmann, Rudolf (1951–1955). Theology of the New Testament, English translation, 2 volumes. New York: Scribner.
    • Burkett, Delbert (2002). An Introduction to the New Testament and the Origins of Christianity. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-00720-7. 
    • von Campenhausen, Hans (1972). The Formation of the Christian Bible. Fortress Press. , English translation. Philadelphia:.
    • Clark, Gordon (1990). "Logical Criticisms of Textual Criticism", The Trinity Foundation: Jefferson, Maryland
    • Conzelmann, Hans; Lindemann, Andreas (1999). Interpreting the New Testament: An Introduction to the Principles and Methods of New Testament Exegesis. , English translation. Peabody, Massachusetts: Hendrickson.
    • Dormeyer, Detlev (1998). The New Testament among the Writings of Antiquity. , English translation. Sheffield.
    • Duling, Dennis C.; Perrin, Norman The New Testament: Proclamation and Parenesis, Myth and History (3rd изд.). 1993. . New York: Harcourt Brace.
    • Ehrman, Bart D. (2011). The New Testament: A Historical Introduction to the Early Christian Writings (5th изд.). New York: Oxford University Press. .
    • Ehrman, Bart D. (2005). Lost Christianities: The Battles for Scripture and the Faiths We Never Knew. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-518249-1. 
    • Goodspeed, Edgar J. (1937). An Introduction to the New Testament. Chicago: University of Chicago Press. 
    • Levine, Amy-Jill; Brettler, Marc Z. The Jewish Annotated New Testament. Oxford: Oxford University Press. 2011. 
    • Koester, Helmut (1995 and 2000). Introduction to the New Testament, 2nd edition, 2 volumes. Berlin: Walter de Gruyter.
    • Kümmel, Werner Georg (1996). Introduction to the New Testament. Abingdon Press. , revised and enlarged English translation. Nashville:.
    • Mack, Burton L. (1995). Who Wrote the New Testament?. San Francisco: HarperSanFrancisco. 
    • Neill, Stephen; Wright, Tom (1988). The Interpretation of the New Testament, 1861–1986. Oxford University Press. , new edition. Oxford:.
    • Nersessian, V. (2001). „The Armenian Canon of the New Testament”. The Bible in the Armenian Tradition. Los Angeles, CA: J. Paul Getty Museum. ISBN 978-0-89236-640-8. 
    • Perkins, Pheme (2009). Introduction to the Synoptic Gospels. Eerdmans. ISBN 978-0-8028-6553-3. 
    • Schnelle, Udo (1998). The History and Theology of the New Testament Writings. Fortress Press. , English translation. Minneapolis:.
    • Wills, Garry, "A Wild and Indecent Book" (review of David Bentley Hart, The New Testament: A Translation, Yale University Press, 577 pp.), The New York Review of Books, vol. LXV, no. 2 (8 February 2018), pp. 34–35. Discusses some pitfalls in interpreting and translating the New Testament.
    • Zahn, Theodor (1910). Introduction to the New Testament. , English translation, 3 volumes. Edinburgh: T&T Clark.

    Спољашње везе

    [уреди | уреди извор]

    Развој и ауторство

    [уреди | уреди извор]

    Грчки

    [уреди | уреди извор]

    Уметност

    [уреди | уреди извор]
    Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Нови_завет&oldid=28511192”