Мушкарац
Мушкарац је одрасло људско биће мушког пола (тј. особа која продукује мушке полне ћелије). Ради продужења врсте, мушкарац има полне односе са женом, односно са женком људског бића.
Као и код већине других сисарских мужјака, геном мушкарца типично наслеђује X хромозом од мајке, а Y хромозом од оца.[4][5] Мушки фетус производи веће количине андрогена[6][7] и мање количине естрогена од женског фетуса. Ова разлика у релативним количинама тих сексуалних стероида је у великој мери одговорна за физиолошке разлике по којима се разликују мушкарци од жена. Током пубертета, хормони који стимулишу продукцију андрогена доводе до развића секундарних полних карактеристика, и услед тога се појављују веће разлике између полова. Постоје изузеци који се јављају код трансродних[8][9][10] и интерсексуалних[11][12] мушкараца.
Биологија и пол
[уреди | уреди извор]Људи испољавају полни диморфизам у погледу мноштва карактеристика,[13] многе од којих немају директну везу са репродуктивном способношћу, мада већина тих карактеристика има улогу у сексуалној привлачности. Већина израза полног диморфизма код људи се налази у висини, тежини и структури тела, иако увек постоје изузеци који не прате свеукупни образац. На пример, мушкарци имају тенденцију да буду виши од жена, али има много људи оба пола који су у средњем висинском опсегу врсте.[14]
Неки примери мушких секундарних полних карактеристика код људи, које се јављају кад дечаци постану мушкарци или касније у животу су:
- више стидне длаке
- више длаке на лицу
- веће шаке и стопала
- шира рамена и груди
- већа лобања и коштана структура
- већи кранијални капацитет
- већа мишићна маса
- проминентнија Адамова јабучица и дубљи глас
- већа висина
- већи однос дужина цеванице и бедрене кости
Полне карактеристике
[уреди | уреди извор]Код људи, пол појединца се генерално одређује у време оплодње генетским материјалом који носи сперматозоидна ћелија. Ако ћелија сперме која носи X хромозом оплоди јајну ћелију, потомство је типично женско (XX); ако сперматозоидна ћелија која носи Y хромозом оплоди јајну ћелију, потомство ће типично бити мушко (XY). Особе чија се анатомија или хромозомско устројство разликују од овог патерна називају се интерсексуалним.[11][12]
Ово се назива XY системом детерминације пола и то је типично за већину сисара,[18][19] мада сасвим мали број других система детерминације полова постоји,[20][21][22] укључујући неке који нису генетички.
Термин примарне полне карактеристике означава врсту гамета коју гонада производи: јајници производе јајне ћелије код жена, а тестиси производе сперматозоидне ћелије код мушкараца. Термин секундарне полне карактеристике означава све друге полне разлике које играју посредне улоге у уједињавању сперматозоида и јајних ћелија. Секундарне полне карактеристике обухватају све, од специјализованих мушких и женских својстава гениталног тракта, до брилијантног перја мужјака птица или људске длаке на лицу, до бихевиоралних својства као што је удварање.
Род
[уреди | уреди извор]Биолошки фактори нису довољне одреднице тога да ли нека сматра себе мушкарцем, или га други сматрају мушкарцем. Интерсексуалне особе, чије физичке или генетске карактеристике су такве да се сматрају мешаним или атипичним за један или други пол, могу да користе друге критеријуме за јасно одређивање. Такође постоје трансродни и транссексуални мушкарци, којима је додељено да су жене при рођењу, али се идентификују као мушкарци; постоје различите друштвене, правне и индивидуалне дефиниције у вези са овим питањима. (Погледајте трансмушкарац.)
Репродуктивни систем
[уреди | уреди извор]
Полни органи мушкарца су део репродуктивног система, и састоје се од тестиса, семевода, простате и пениса. Функција мушког репродуктивног система је да производи ејакулат који носи сперматозоиде то јест генетичке информације које се укрштају са јајном ћелијом коју производи жена. Када сперматозоиди уђу у материцу жене а затим у јајовод, могу да оплоде јајну ћелију, која се затим развија у фетус (дете).
Полни хормони
[уреди | уреди извор]Код сисара, хормони који утичу на полну диференцијацију и развиће су андрогени (углавном тестостерон), који стимулише касније развиће јајника. У полно недиференцираном ембриону, тестостерон стимулише развиће Волфинових канала, пениса, и затварање лабиоскроталних набора у скротум. Још један значајан хормон у полној диференцијације је антимилеријански хормон, који инхибира развиће парамезонефринских канала.
Болести
[уреди | уреди извор]Генерално гледано мушкарци оболевају од знатног броја истих болести као и жене. У поређењу са женама, мушкарци су подложни нешто већем броју болести.[30] Очекивани животни век мушкараца је нешто краћи од животног века жена, иако су се разлике последњих година смањиле.
На мушкарце током пубертета делује тестостерон, заједно са гонадотропинима које излучује хипофиза. Они стимулишу сперматогенезу, заједно формирањем својстава по којима се мушкарци полно разликују од жена, док на жене делују естрогени и прогестероне да би произвела полна разлика од мушкарца.
Мушкост
[уреди | уреди извор]
Мушкост вуче своје корене из генетике (погледајте пол).[33][34] Стога, мада се мушкост различито манифестује у различитим културама, постоје заједнички аспекти дефиниције мушкости међу културама.[35] Понекад родни научници користе фразу „хегемонијска мушкост” да би нагласили разлику између најдоминантније форме мушкости од других варијанти. Средином двадесетог века у САД, на пример, Џон Вејн је могао представљати један облик мужевности, док је Алберт Ајнштајн могао сматрати мушким, али не у истом „хегемонистичком” моду.
Антропологија је показала да сама мушкост има друштвени положај, исто као и богатство, раса и друштвена класа. У западној култури, на пример, већа мушкост обично доноси већи друштвени статус. Многе речи одражавају то стање.[36][37] Подразумева се веза са физичком или моралном снагом. Мушкост је више повезана са одраслим мушкарцима, него са дечацима.
Познато је пуно тога о развоју мушких карактеристика. Процес полне диференцијације који је специфичан за репродуктивни систем врсте Homo sapiens подразумевано производи жену. SRY ген на Y хромозому, међутим, омета подразумевани процес, изазивајући ланац догађаја који, ако је све остало једнако, доводи до стварања тестиса, производње андрогена, као и опсега пренаталних и постнаталних хормонских ефеката које обухвата термин маскулинизација, или вирилизација. С обзиром на то да маскулинизација преусмерава биолошке процесе са задате женске руте, она се тачније назива дефеминизација.
Води се екстензивна дебата о томе како деца развијају родне идентитете.
У многим културама испољавање карактеристика које нису типичне за дати род индивидуе може да постане друштвени проблем за ту особу. Међу мушкарцима, испољавање женственог понашања се може сматрати знаком хомосексуалности, а исто важи и за жене које испољавају мушкобањасто понашање. У социологији је таква етикетирања и кондиционирања позната као родне претпоставке и део су социјализације ради бољег уклапања у обичаје дате културе. Кореспондирајућа друштвена осуда прекомерне мужевност може се изразити у терминима као што су „мачизам” или „тестостеронско тровање”.
Релативна важност улога социјализације и генетике у развићу мушкости је и даље предмет дебата. Док социјално кондиционирање очевидно има улогу, такође се може приметити да одређени аспекти мушког идентитета постоје у готово свим људским културама.
Историјски развој родних улога је адресиран пољима као што су бихевиорална генетика, еволуционарна психологија, људска екологија и социобиологија. Чини се да све људске културе подстичу развој родних улога, путем литературе, костима и песама. Неки од примера тога су Хомерови епови, приче краља Артура у енглеској литератури, нормативни коментари Конфучије или биографске студије Мухамеда. Специјализованији третмани мушкости се могу наћи у радовима као што су Багавад Гита или Бушидоов Хагакуре.
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Мушкарац са Тасманије -
-
Мушкарац из Камеруна -
Урођеник из Мексика -
Мушкарац из Индије Рабиндранат Тагор -
-
Мушкарац из Ирака -
Млади мушкарац из Немачке
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Gardner, Helen; Kleiner, Fred S. (2009). Gardner's Art Through the Ages. A Concise Global History (2nd изд.). Stamford, Connecticut: Cengage Learning. стр. 265. ISBN 978-0-495-50346-0.
- ^ See also occurrences on Google Books.
- ^ NASA - The Pioneer Missions
- ^ Strachan & Read 2010, стр. 7
- ^ „Ensembl Human MapView release 43”. 2014. Приступљено 30. 10. 2017.
- ^ Sriram. „Steroids”. Medicinal Chemistry. Pearson Education India. стр. 437.
- ^ Carlson & Copes 2014, стр. 326
- ^ Altilio, Terry; Shirley Otis-Green (2011). Oxford Textbook of Palliative Social Work. Oxford University Press. стр. 380. ISBN 978-0-19-983827-1. Приступљено 12. 4. 2016. „'Transgender is an umbrella term for people whose gender identity and/or gender expression differs from the sex they were assigned at birth (Gay and Lesbian Alliance Against Defamation [GLAAD], 2007).”
- ^ Forsyth, Craig J.; Copes, Heith (2014). Encyclopedia of Social Deviance. Sage Publications. стр. 740. ISBN 978-1-4833-6469-8. Приступљено 12. 4. 2016. „Transgender is an umbrella term for people whose gender identities, gender expressions, and/or behaviors are different from those culturally associated with the sex to which they were assigned at birth.”
- ^ Marla Berg-Weger (2016). Social Work and Social Welfare: An Invitation. Routledge. стр. 229. ISBN 978-1-317-59202-0. Приступљено 12. 4. 2016. „Transgender: An umbrella term that describes people whose gender identity or gender expression differs from expectations associated with the sex assigned to them at birth.”
- ^ а б UN Committee against Torture; UN Committee on the Rights of the Child; UN Committee on the Rights of People with Disabilities (24. 10. 2016), UN Subcommittee on Prevention of Torture and other Cruel, Inhuman or Degrading Treatment or Punishment; Juan Méndez, Special Rapporteur on torture and other cruel, inhuman, or degrading treatment or punishment; Dainius Pῡras, Special Rapporteur on the right of everyone to the enjoyment of the highest attainable standard of physical and mental health; Dubravka Šimonović, Special Rapporteur on violence against women, its causes and consequences; Marta Santos Pais, Special Representative of the UN Secretary-General on Violence against Children; African Commission on Human and Peoples' Rights; Council of Europe Commissioner for Human Rights; Inter-American Commission on Human Rights, „Intersex Awareness Day – Wednesday 26 October. End violence and harmful medical practices on intersex children and adults, UN and regional experts urge”, Office of the High Commissioner for Human Rights
- ^ а б Office of the High Commissioner for Human Rights. „United Nations for Intersex Awareness”. Приступљено 12. 11. 2016.
- ^ Knox, David; Schacht, Caroline (2012). Choices in Relationships: An Introduction to Marriage and the Family. Cengage Learning. стр. 64—66. ISBN 978-1-111-83322-0.
- ^ Larsen, Clark Spencer (2003). „Equality for the sexes in human evolution? Early hominid sexual dimorphism and implications for mating systems and social behavior”. PNAS. 100 (6): 9103—9104. Bibcode:2003PNAS..100.9103L. PMC 170877
. PMID 12886010. doi:10.1073/pnas.1633678100 .
- ^ The Vitruvian man
- ^ „The Vitruvian man”. Leonardodavinci.stanford.edu. Приступљено 20. 8. 2010.
- ^ „Da Vinci's Code”. Witcombe.sbc.edu. Приступљено 20. 8. 2010.
- ^ Gamble, Tony; Castoe, Todd A.; Nielsen, Stuart V.; Banks, Jaison L.; Card, Daren C.; Schield, Drew R.; Schuett, Gordon W.; Booth, Warren (2017). „The Discovery of XY Sex Chromosomes in a Boa and Python”. Current Biology. 27 (14): 2148—2153.e4. ISSN 0960-9822. PMID 28690112. S2CID 10406238. doi:10.1016/j.cub.2017.06.010.
- ^ Olena, Abby. Snake Sex Determination Dogma Overturned. The Scientist July 6, 2017 [1]
- ^ Hake, Laura (2008). „Genetic Mechanisms of Sex Determination”. Nature Education. 1 (1). Приступљено 8. 12. 2011.
- ^ Chandra, H. S. (25. 4. 1999). „Another way of looking at the enigma of sex determination in Ellobius lutescens”. Current Science. 76 (8): 1072.
- ^ Penalva, Luiz O. F.; Sánchez (септембар 2003). „RNA Binding Protein Sex-Lethal (Sxl) and Control of Drosophila Sex Determination and Dosage Compensation”. Microbiology and Molecular Biology. 67 (3): 343—359. PMC 193869 . PMID 12966139. doi:10.1128/MMBR.67.3.343-359.2003.
- ^ Van de Graaff & Fox 1989, стр. 929.
- ^ „Differentiated stage of the male genitalia”. Human Embryology Organogenesis. Приступљено 3. 3. 2015.
- ^ Stebbins, G.L. (1950). „Chapter XII: The Karyotype”. Variation and evolution in plants. Columbia University Press. ISBN 9780231017336.
- ^ King, R.C.; Stansfield, W.D.; Mulligan, P.K. (2006). A dictionary of genetics (7th изд.). Oxford University Press. стр. 242.
- ^ Gustashaw K.M. 1991. Chromosome stains. In The ACT Cytogenetics Laboratory Manual 2nd ed, ed. M.J. Barch. The Association of Cytogenetic Technologists, Raven Press, New York.
- ^ Hughes, Ieuan A. (2001). „Minireview: Sex Differentiation”. Endocrinology. 142 (8): 3281—3287. PMID 11459768. S2CID 36290961. doi:10.1210/endo.142.8.8406. Приступљено 2. 10. 2017 — преко endo.endojournals.org.
- ^ „Human sexual differentiation”. Gfmer.ch. Архивирано из оригинала 09. 02. 2010. г. Приступљено 2. 10. 2017.
- ^ MacMillan, Amanda (2017). „Why Men Are Much Worse At Being Sick Than Women”. Time Health.
- ^ Giovanni Gaye, Carteggio inedito d'artisti del sec. XIV, XV, XVI, Florence: 1839–40, 2: 454 and Charles Seymour, Michelangelo's David: A Search for Identity, Pittsburgh: Pittsburgh University Press, 1967, 134–137, doc. 34.
- ^ Charles Seymour, Jr. "Homo Magnus et Albus: the Quattrocento Background for Michelangelo's David of 1501–04," Stil und Überlieferung in der Kunst des Abendlandes, Berlin, 1967, II, 96–105.
- ^ John Money, . „The concept of gender identity disorder in childhood and adolescence after 39 years”. Journal of Sex and Marital Therapy. 20: 163—77. 1994..
- ^ Laura Stanton and Brenna Maloney, 'The Perception of Pain', Washington Post, 19 December 2006.
- ^ Donald Brown, Human Universals
- ^ „Virtue (2009)”. Merriam-Webster Online Dictionary. 2009. Приступљено 8. 6. 2009.
- ^ „Virile (2009)”. Merriam-Webster Online Dictionary. 2009. Приступљено 8. 6. 2009.
Литература
[уреди | уреди извор]- Marla Berg-Weger (2016). Social Work and Social Welfare: An Invitation. Routledge. стр. 229. ISBN 978-1-317-59202-0. Приступљено 12. 4. 2016. „Transgender: An umbrella term that describes people whose gender identity or gender expression differs from expectations associated with the sex assigned to them at birth.”
- Altilio, Terry; Shirley Otis-Green (2011). Oxford Textbook of Palliative Social Work. Oxford University Press. стр. 380. ISBN 978-0-19-983827-1. Приступљено 12. 4. 2016.
- Forsyth, Craig J.; Copes, Heith (2014). Encyclopedia of Social Deviance. Sage Publications. стр. 740. ISBN 978-1-4833-6469-8. Приступљено 12. 4. 2016.
- Sriram. „Steroids”. Medicinal Chemistry. Pearson Education India. стр. 437.
- Carlson, Neil (22. 1. 2012). Physiology of Behavior. Reproductive Behavior. 11th edition. Pearson. стр. 326. ISBN 978-0-205-23939-9.
- Strachan, Tom; Read, Andrew (2010). Human Molecular Genetics. Garland Science. ISBN 978-1-136-84407-2.
- Gardner, Helen; Kleiner, Fred S. (2009). Gardner's Art Through the Ages. A Concise Global History (2nd изд.). Stamford, Connecticut: Cengage Learning. стр. 265. ISBN 978-0-495-50346-0.
- Andrew Perchuk, Simon Watney, bell hooks (1995). The Masculine Masquerade: Masculinity and Representation., MIT Press
- Pierre Bourdieu (2001). Masculine Domination., Paperback Edition, Stanford University Press
- Robert W. Connell, Masculinities, Cambridge : Polity Press, 1995
- Farrell, Warren (1993). The Myth of Male Power. Berkley Trade. ISBN 978-0-425-18144-7.
- Michael Kimmel (ed.), Robert W. Connell (ed.), Jeff Hearn (ed.), Handbook of Studies on Men and Masculinities, Sage Publications 2004
- Van de Graaff, Kent M.; Fox, Stuart Ira (1989). Concepts of Human Anatomy and Physiology. Dubuque, Iowa: William C. Brown Publishers. ISBN 978-0-697-05675-7.
- Elson, Lawrence; Kapit, Wynn (1977). The Anatomy Coloring. New York, New York: Harper & Row. ISBN 978-0-06-453914-2.
- „Gross Anatomy Image”. Medical Gross Anatomy Atlas Images. University of Michigan Medical School. 1997. Приступљено 23. 2. 2015.
- Berkow, MD, Robert (1977). The Merck Manual of Medical Information; Home Edition. Whitehouse Station, New Jersey: Merck Research Laboratories. ISBN 978-0-911910-87-2.
- Fauci, Anthony S.; Braunwald, Eugene; Kasper, Dennis L.; Hauser, Stephen L.; Longo, Dan L.; Jameson, J. Larry; Loscalzo, Joseph (2008). Harrison's Principles of Internal Medicine (17th изд.). McGraw-Hill Medical. стр. 2339–2346. ISBN 9780071466332.
