Википедија:Стилски приручник

Овај стилски приручник (СП) помоћи ће вам да научите основе стила и опште стилске смернице онлајн-енциклопедије.

Основне смернице

• Не пишите ВЕЛИКИМ СЛОВИМА. Стилски и естетски изгледа ружно.
• Ne pisite osisanom latinicom. Није у складу с правописом.
• Веома је важно да остављате размак (белину) после тачке и запете.
• Подебљајте само прво помињање теме чланка и синониме те речи.
• Искосите имена књига, часописа, видео-игара, музичких композиција, музичких албума, песама, публикација итд. (детаљније)
• Додајите вики везе. Оне помажу читаоцу да разуме контекст. Наравно, немојте да претерујете. Понављање једне везе више од 2 пута је сувишно. (детаљније)
• Не стављајте спољашње везе (везе до других веб-страница) у садржину чланка. Њима је место у одељку == Спољашње везе == (детаљније)
• Када пишете о прошлим догађајима, немојте користити наративни презент (Лука започиње, Милица приступа), већ користите перфекат (Лука је започео, Милица је приступила).
• Не величајте тему чланка, само износите чињенице. Уместо писања да је неко „легенда” или „водећи експерт” у уводу чланка, боље је написати по чему се то истиче (или ко тему сматра легендом или водећим експертом ако је значајно и ако постоје поуздани извори који потврђују ту чињеницу).
• Пишите неутрално. Садржај чланка не треба да буде упућен никоме. Уместо: Драгуљима можете започињати турнире и куповати… напишите: Играч драгуљима може започињати турнире и куповати… или: Драгуљима се могу започињати турнири и куповати…
• Поштујте правопис и избегавајте грешке. Садржај чланка мора да буде у складу са Правописом српског језика (из 2010. или новији). (детаљније)
  • Властите именице (имена и презимена, надимци, имена грађевина, припадника народа, континената, држава, насељених места, имена мора, река, језера, планина, улица, тргова и празника, називи установа, предузећа, друштава, књига, часописа, новина, књижевних дела) пишу се великим почетним словом.
  • Придеви који се завршавају на -ски, -шки и -чки пишу се малим почетним словом.
  • Правилан формат датума у тексту: 24. новембар 2024. (детаљније)
  • Користите ресичасте наводнике („ ”) и ресичасте полунаводнике (’ ’), не праве наводнике (" ") и праве полунаводнике (' ').
  • Тачком се означавају хиљаде (500.000 — петсто хиљада), а зарезом децимале (5,43% — пет зарез четрдесет три посто).
  • Транскрибујте (прилагођавајте) имена и презимена и топониме који долазе из страних језика. (детаљније)
  • Још правописних смерница

---

Стилска правила

Стилски приручник

Додатни приручници

Скраћенице Биографије Велика слова Датуми и бројеви Наслови Везе Математика Изговор Братски пројекти Имена

Приручници за чланке

Вишезначне одреднице

Остали приручници

Како се мења страна Упутство за изглед Наслови Категоризација Категоризација биографија Цитирање Објасните жаргон Фусноте Водич за писање бољих чланака Спискови Музички примери Правила именовања Упутство за слике Делови Технички термини и дефиниције Речи за избегавати Писање о измишљеним ликовима

• Прикажи PDF датотеку с најчешћим грешкама

Редослед одељака

Кратак чланак треба да има макар увод и референце. Ево како треба да изгледа редослед одељака код дужих чланака:

1. Пре увода
   1. Горње напомене
   2. Шаблони за брисање или заштиту
   3. Шаблони за одржавање
   4. Инфокутије
   5. Горње навигацијске кутије
2. Садржина (тело)
   1. Увод
   2. Одељци с текстом и сликама
3. Додаци
   1. Дела или публикације (само за биографије)
   2. Види још
   3. Напомене
   4. Извори или Референце (обе варијанте су дозвољене)
   5. Литература (која је коришћена у изради чланка)
   6. Додатна литература (која није коришћена у изради чланка)
   7. Спољашње везе
4. Крајње дно
   1. Историјске или географске кутијице
   2. Доње навигацијске кутије
   3. Нормативна контрола
   4. Припадајући портали (искључиво у форми порталбара, изузев категорија, где се користи шаблон портал а не порталбар)
   5. Координате (ако нису наведене у инфокутији)
   6. {{сјајан чланак}}, {{добар чланак}} или {{изабрани списак}} (тамо где је чланак изабран)
   7. Шаблони за клице
   8. Сортирање
   9. Категорије

Форматирање текста

Види још: Википедија:Форматирање текста

Подебљан текст

Подебљани текст се користи приликом првог помињања имена теме и њених синонима. Може се наћи и у неким математичким формулама (Q). Избегавајте да га користите ради наглашавања у другим случајевима.

Искошен текст

Искошен текст се користи за писање имена дела, публикација, видео-игара, песама, музичких композиција, часописа, новина и латинских имена, где се обично у писању користе наводници. Користи се и за математичке променљиве (x, y), као и када се упућује на неки други чланак (в. Демографија Русије) — може се користити и шаблон {{crossreference}} у таквим примерима.

Остало

Остале типове форматирања текстова, попут повећања или смањења величине слова, подвлачења, прецртавања или бојења, не треба користити у чланцима.

Наслов и одељци

Види још: Википедија:Наслов и одељци

Све правописне и типографске смернице примењују се и на наслове и одељке. Ево још неких:

Наслов

Главна страница: ВП:НАСЛОВ

• Наслов би требало да буде име теме које представља равнотежу између прецизности, сажетости и доследности с насловима сродних чланака.
• У неким случајевима је потребно искосити цео наслов или део наслова. Правилно: Школа јавне политике и администрације Џозеф Р. Бајден Млађи. Неправилно: Школа јавне политике и администрације Џозеф Р. Бајден Млађи. Како бисте искосили наслов, додајте шаблон {{искошен наслов}} на врх чланка.
• У већини случајева не треба да се завршава тачком или другим знаком интерпункције.
• Ако се у наслову налазе наводници („”), можете направити преусмерење користећи равне наводнике (")

Одељци

• Одељак првог степена (= Име =) никада се не треба користити у чланцима.
• Више одељака не би требало да имају исто име.
• Имена одељака не смеју да садрже везе, слике или иконице, фусноте или прилагођене фонтове.
• Имена одељака треба да буду што краћа, па избегавајте да помињете име теме. Правилно: == Каријера ==, неправилно: == Њена каријера ==, == Софијина каријера ==.
• Не формулишите одељке као питања. Правилно: == Употреба ==, неправилно: == Где се користи? ==

Речи на које треба обратити пажњу

Википедија није цензурисана и нема цензуре у смислу забране коришћења речи. Међутим, поједине речи морају се користити пажљиво јер могу да доведу до пристрасности.

• Хваљење: легендаран, сјајан, одличан, генијалан, престижан, чувен, славан, награђиван, неприкосновен, врхунски, невероватан, бриљантан, успешан, познат, угледан, реномиран, светске класе, изванредан, уважен, водећи, истакнут, значајан, знаменит, виртуозан, цењен, частан, феноменалан, невиђен, јединствен, супериоран…

Уз речи хваљења требало би да буде наведен поуздани извор у коме је субјекат похвалио особу тим епитетом или фразом (код фраза користите наводнике).

• Спорне етикете: култан, расистички, перверзан, сексистички, хомофобичан, трансфобичан, шовинистички, мизогинистички, велико-, секта, агресиван, злогласан, фундаменталистички, јеретички, екстремистички, денијалистички, терористички, борац за слободу, нетрпељив, задрт, митски, неонацистички, псеудо-, квази-, надри-, контроверзан…

Уз спорне етикете требало би да буде наведен поуздани извор у коме је субјекат назвао особу тим епитетом (код фраза користите наводнике).

• Изражавање сумње: наводан, тобожњи, такозван (тзв.), као и употреба наводника („”)…

Избегавајте употребу овога у највећем броју случајева.

• Едиторијал: треба имати у виду да, важно је напоменути/истаћи/нагласити да, треба се напоменути/истаћи/нагласити да, занимљиво/интересантно је да, заправо, у ствари, јасно је да, без сумње, срећом, на сву срећу, нажалост, наравно, трагично, ужасан, прерано, упркос томе, без обзира на то, ипак, штавише, чак…

Избегавајте употребу овога у највећем броју случајева.

• Синоними за „рећи”: открива, указује, појашњава, излаже, објашњава, образлаже, проналази, напомиње, посматра, инсистира, спекулише, претпоставља, признаје, истиче…

Избегавајте употребу овога у највећем броју случајева.

• Еуфемизми: напустио нас је, заобилази истину, елегантно попуњена, особа са посебним потребама, спавати заједно, ићи у кревет, напустио нас је (заувек), отишао на онај свет, издахнуо је, заспао је вечним сном, испустио душу, лака жена, корекција цена, материјална оскудица, обустава рада…

Избегавајте употребу овога у највећем броју случајева.

• Идиоми: врх леденог брега, устати на леву ногу, мирођија у свакој чорби, мирна Босна, мачји кашаљ, мало сутра, мала нужда, кап која је прелила чашу, као гром из ведра неба, кад на врби роди грожђе, измишљати топлу воду, игла у пласту сена, гурати под тепих, бели свет, бабе и жабе, читати између редова, црна овца, спустити, толико, убити две муве једним ударцем…

Избегавајте употребу овога у највећем броју случајева.

• Неодређено приписивање: неки људи кажу, неке особе тврде, многи академици наводе, верује/сматра се да, многи мисле/осећају да, стручњаци изјављују, често се извештава о, увелико се мисли да, истраживања су показала, наука каже да, научници тврде, често се каже да, према многима, научно је доказано…

Напишите име субјекта који је то рекао пружајући поуздани извор.

• Релативне временске одреднице: недавно, у последње време, тренутно, данас, до данас, у данашње време, пре 20 година, раније, у прошлости, традиционално, овог месеца, ове године, ове зиме, овог пролећа, ове јесени, овог лета, прошлог… следећег/идућег…, јуче, сутра, у будућности, ускоро, сада, прекјуче, прекосутра…

Назначите датум.

• Релативне месне одреднице: у нашој држави, ова држава/земља, код нас, овде, тамо, негде.

Напишите име земље, односно места о коме је реч.

---

Поред свега наведеног, требало би избегавати флоскуле и ласичји говор.

Везе

Види још: Википедија:Везе

Везе се деле на унутрашње (вики везе) и спољашње.

Вики везе

Вики везе или унутрашње везе омогућавају читаоцу да разуме контекст речи.

• Додајите вики везе само ка важним и читаоцу можда непознатим (техничким) терминима. Везе ка свакодневним терминима (река, цвет), честим мерним јединицама (километар, секунда) и занимањима (глумац, певач) у већини случајева су сувишне и могу отежати читање чланка.

• Пазите куда воде. Избегавајте унутрашње везе ка вишезначним одредницама јер могу да збуне читаоца.
• Коришћењем тарабе (#) можете додати везу ка одељку неког чланка — [[Вода#Аномалија_воде]].
• Не постављајте их у насловима. Уместо њих, користите шаблоне {{главни}} и {{такође погледајте}}
• Не додајите вики везе у подебљаним деловима текста.
• Не линкујте нацрте, есеје, википројекте и странице у корисничком простору у чланцима.

Спољашње везе

Спољашње везе су везе ка веб-страницама које нису коришћене као референце у чланку.

• Не постављајте спољашње везе у оквиру садржине (тела) чланка. Њима је место у одељку == Спољашње везе ==.

Правопис

Види још: Википедија:Правопис

Можете писати ћирилицом и латиницом, екавским и ијекавским изговором. Свеједно је. Најважније је да не пишете osisanom latinicom. Следе неке честе правописне грешке.

Велико слово

Пише се код:

• имена и презимена (Лука, Софија, Јовановић, Петровић);
• надимака или атрибута уз лично име (Душан Силни, Ричард Лављег Срца, Петар Велики);
• имена припадника народа (Србин, Рус, Мађар, Грк);
• имена становника градова, крајева, земаља, држава, континената (Новосађанин, Пироћанац, Нишлија, Бачванин, Балканац, Европљанин);
• имена континената, држава, насељених места (све речи; Сарајево, Нови Сад, Мали Мокри Луг, Црна Гора, Јужна Америка);
• имена градских четврти (само прва реч; Баново брдо, Лисичији поток);
• имена мора, река, језера, планина и други топоними (само прва реч; Дунав, Фрушка гора, Плитвичка језера, Јадранско море, Балканско полуострво);
• имена улица и тргова (само прва реч; Студентски трг, Железничка улица, Београдска улица);
• имена празника (само прва реч; Божић, Васкрс, Ђурђевдан, Нова година, Први мај);
• назива установа, предузећа, друштава (само прва реч; Матица српска, Београдско драмско позориште, Српско певачко друштво);
• назива књига, часописа, новина, књижевних дела (Општа енциклопедија, Наш језик, Борба, На Дрини ћуприја, Свет компјутера);
• присвојних придева на -ов, -ев, -ин (Марков, Милошев, Лукин, Миличин).

Не пише се код:

• присвојних придева на -ски, -шки, -чки (београдски, српски, европски, чешки, амерички);
• титула (цар, краљ, ага, бег).

Црта или цртица

У српском језику постоје црта и цртица.

• Цртица се користи као спојни знак (75-годишњи, 500-годишњица, СОШ-у, UNESCO-у, UNICEF-ом, веб-сајт, радио-апарат, аудио-запис, видео-снимак).
• Црта замењује предлоге од и до и означава неку (ко)релацију (1914—1918, Дунав—Тиса—Дунав, споразум Цветковић—Мачек, Звезда и Партизан — домаћини турнира).

Тачка или зарез

Тачка и зарез често се мешају приликом писања бројева.

• Тачка се користи за обележавање хиљада (1.000.000, 500.000).

Напомена: Тачка се не пише у четвороцифреним ознакама година иза цифре која означава хиљаде: Правилно: Године 1939. Неправилно: Године 1.939.

• Зарез (запета) се користи за децимале (4,23%, 143,5).

Наводници

• Користите ресичасте наводнике („”) и ресичасте полунаводнике (’), не праве наводнике (") и праве полунаводнике (').
• На Википедији употреба наводника је сужена. Користе се искључиво за цитирање туђег текста. Имена публикација, видео-игара, песама, музичких композиција, часописа, новина и латинских имена пишу се искошено.

Датуми

• Правилан формат датума у тексту: 24. новембар 2024.

Напомена: Када се после тачке иза године нађе неки други знак интерпункције (попут запете, црте или затворене заграде), тачка се изоставља. Нпр. (2017—2020).

Напомена: Не почињите реченицу цифром, већ уметните испред „Године …”, односно „Дана …” или промените редослед речи.

• Правилан формат датума у референцама: 24. 11. 2024.

Енклитика

Важне смернице везане за енклитику:

• Ненаглашени облици помоћних глагола „бити” и „хтети” не могу се наћи после запете или затворене заграде: Вук Стефановић Караџић (Тршић, 6. новембар 1787 — Беч, 7. фебруар 1864) био је српски…
• Ненаглашени облици помоћних глагола „бити” и „хтети” могу се (али не морају нужно) налазити у поствербалном положају тек после трочлане или гломазније синтагме: Литосфера планете Земље подељена је на неколико крутих тектонских плоча.

Транскрибовање

Транскрибовање (адаптација) представља прилагођено писање страних речи. Обавезно транскрибовати:

• страна лична имена (Блејк, Бернс, Шернстет, Жан, Молијер, Григориј, Веспучи, Франсиско…);
• географска имена, топониме (Мисисипи, Гросенготерн, Стокхолм…).

Транскрипције се заснивају на званичним правилима доступним у Правопису. Правила за сваки језик пренета су на Википедију и можете их пронаћи овде.

Правила за имена песама

Следећа правила се примењују при писању имена песама у чланцима:

• имена песама се увек остављају у свом изворном облику (пример: In corpore sano је песма Констракте; не Ин корпоре сано);
  • имена песама написана на српско-хрватском, словеначком или македонском се пишу оним писмом на ком је написан остатак чланка (пример: Цвет з југа је песма словеначке певачице Аленке Готар; не Cvet z juga је песма словеначке певачице Аленке Готар);
  • уколико наслов није на писму које се пише латиницом или ћирилицом, наслов се пише романизовано (пример: 露営の歌 би се у наслову чланка писало као Roei no Uta, а у уводнику као 露営の歌 (Roei no Uta));
• име песме сме да се преведе на српски језик у форми „In corpore sano (лат. У здравом телу) је песма Констракте.”, али само ако је испуњен један или оба од следећих услова:
  • ако за превод постоји референца;
  • ако је за разумевање чланка неопходно да се превод укључи у чланак (пример: We Don't Wanna Put In (прев. Не желимо да дамо, игра речи на We Don't Wanna Putin, прев. Не желимо Путина) је дисквалификована због своје политичке природе).

Скраћенице

• Обавезно наведите шта скраћеница значи при првој употреби (пример: Европска унија (ЕУ) је донела резолуцију. ЕУ је потом исту објавила).

Слике и иконице

Слике

Види још: Википедија:Слике

• Свака слика у чланку треба да се налази на почетку одељка другог степена (== Име ==).
• Избегавајте да постављате текст између две слике једне до друге (како не бисте направили „сендвич”).
• Ако има много слика у чланку, можете их уврстити у галерију.
• Напишите опис слике како бисте објаснили важност слике у чланку. Описи би увек требало да почну великим почетним словом.
• Користите |алт= да бисте објаснили изглед слике слепим особама.
• Не упућујте читаоце на слику текстом лево, десно, изнад, испод јер положај слике није исти на свим уређајима.
• Не препоручује се мануелно одређивање величине слика у оквиру чланка и инфокутије. Мануелно одређивање величине слика се сматра адекватним у случајевима када је фотографија лоше резолуције или када постоји други релевантан разлог који су утврдили уредници током рада.
• Када се мануеално одређујуе величина слике/фотографије у оквиру чланка, никада не би требале да буду веће од максимално 250п, са изузетком панорама.

Иконице

Основна правила

• Не замењујте текст иконицама јер није приступачно. Поједини веб-прегледачи не могу да учитају иконе.
• Никако не користите иконице у оквиру самог текста чланка.
• Генерално избегавајте коришћење иконица у инфокутијама, нарочито застава.

Биографски чланци

• Никада не користите иконе (заставе) у биографским чланцима за означавање места рођења, смрти, држављанства.
• Не користите иконе за чланке или листе о геноцидима и злочинима. Заставе су обично лоше или поједностављено представљање страна у таквим сукобима и мало помажу у разумевању. Претерано провокативан или запаљив контекст застава у таквим чланцима надмашује сваку вредност коју би могли имати.
• У случајевима емиграције или периода боравка у иностранству, немојте користити заставу земље боравка осим ако особа није стекла законито држављанство.
• Ако је држављанство личности правно промењено због промене политичког уређења или граница, употребите историјски исправну ознаку земље, а не каснију, и можда у тексту наведите нови назив земље, на пример Београд, Југославија (данас у Србији); такође би било најбоље избегавати коришћење било које заставе уопште.
• У случају одрицања држављанства неке земље, немојте користити заставу и име те бивше земље да бисте означили националност субјекта чланка; ако се застава уопште користи, користите заставу потоње националности.
• Избегавајте употребу заставице, посебно да бисте представили тачку гледишта, која ће вероватно изазвати уредничку контроверзу око политичких или других чињеничних питања биографије.
• Не користите лични или породични грб као замену за ознаку националности, војне службе и томе слично.

Правилна употреба

• У инфокутијама војних лица (инсигније одреда или војске) и војних конфликта. Пример би могао бити чланак о некој познатој битки у којој су учествовале бројне снаге са познатим заставама; такве заставице се могу користити у табелама сажетка како би било јасније о којој се сили говори.
• За чланке о бродовима, иконе за Међународни сигнални кодекс и заставе бродова су дозвољене.
• За спортска такмичења, како би се означила репрезентација играча, не и национална припадност. Уколико играч наступа за одређену државотворни део унутар комплексних државних уређења (на пример Енглеска, као конститутивна држава Уједињеног Краљевства), препоручује се употреба заставе конститутивне државе, осим уколико не постоји консензус уредника за другачије поступање.
• Употреба икона у табели, када је претходно објашњена или наглашена сврха иконица. Види примјер
• Чланци из области географије – на пример, насеља и административне поделе – могу имати заставе земље и административне поделе првог нивоа у инфокутијама. Међутим, одређени географски чланци – на пример, континенти, острва, планине, долине, реке, језера, мочваре, итд. – не би требале да садрже заставе.

• За скретање пажње уредницима о (не)правилној употреби иконица, поставите {{Иконице}} на њиховој СЗР.

Потписи

Иако се у расправама на страницама за разговор потписујете (на крају поруке додајте: ~~~~), чланци које израдите не би требало потписивати.

Насловна страница

Изглед насловне странице

• На рачунару или лаптопу, с леве стране насловне странице налазе се шаблони за сјајан чланак, добар чланак и изабрани списак, док се са десне стране налазе шаблони: Недавни догађаји, На данашњи дан и Занимљивости. Одмах испод се налази простор за изабрану слику и потом, испод, три кутијце које уредницима објашњава шта је Википедија, како се врше Доприноси и ко чини Заједницу уредника. На самом дну насловне странице су наведени сродни пројекти, којима руководи Задужбина Викимедије.
• Да би се редослед сегмената насловне странице изменио, потребно је покренути званичну расправу те гласање и постићи потребни консензус уредника за промену.

Траке поводом важних догађаја

На насловној страници Википедији на српском језику се за поједине дане значајних догађаја и „дана свести” поставља трака на насловној страни пројекта, чије укључивање у простор насловне странице траје 24 часа. Ове траке не представљају било какав вид идеолошких, политичког или неког другог одређивања већ имају сврху неговања културе сећања и додатног подизања свести о важним темама и питањима.

Предлагање других, додатних симбола односно обележавања појединачних догађаја се врши на Википедија:Трг/Идеје. Изјашњавање о (не)усвајању нових комеморативних трака траје барем седам дана и симбол ће бити укључен на насловној страници уколико постоји недвосмислен претходни консензус уредника за истицање симбола.

Траке које се ануелно истичу јесу:

• 
  Трака поводом Дана Републике Српске 19. 1. и Сретења 15. 2.
• 
  Трака поводом Дана победе над фашизмом 9.5
• 
  Трака поводом Светског дана менталног здравља 10. 10.
• 
  Трака поводом Дана примирја 11. 11.
• 
  Трака поводом светског Дана борбе против ХИВ-а 1. 12.