Берлин — Википедија Пређи на садржај

Берлин

Уреди везе
Координате: 52° 30′ 59″ С; 13° 22′ 39″ И / 52.516389° С; 13.3775° И / 52.516389; 13.3775
С Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе, погледајте страницу Берлин (вишезначна одредница).
Берлин
нем. Berlin
Шпреја, Музејско острво и ТВ торањ
Стуб победе
Шарлотенбург
Градска кућа
Бранденбуршка капија
Рајхстаг
Берлинска катедрала
Потсдамер плац
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Немачка
Савезна државаБерлин
Становништво
Становништво‍
 — 2024.3.576.873 [1]
 — густина4.009,95 ст./km2
Агломерација6.144.600
Географске карактеристике
Координате52° 30′ 59″ С; 13° 22′ 39″ И / 52.516389° С; 13.3775° И / 52.516389; 13.3775
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина34 -115 m
Површина892 km2
Берлин на карти Немачке
Берлин
Берлин
Берлин на карти Немачке
Остали подаци
ГрадоначелникКај Вегнер (Хришћанско-демократска унија Немачке)
Поштански број10115–14199
Позивни број030
Регистарска ознакаB, I
Веб-сајт
berlin.de

Берлин (нем. Berlin, длсрп. Barliń) је главни град Савезне Републике Немачке и истовремено једна од њених шеснаест држава.[2]Са преко 3,4 милиона становника је најмногољуднији и са површином од 892 km² највећи град у земљи.[3] Други је највећи град у Европској унији и центар шестомилионске метрополитанске регије Берлин/Бранденбург те агломерације која броји 4,4 милиона људи. Град је управно подељен на дванаест градских округа.[4] Поред река Шпреје и Хафела, на којима град почива, на подручју града се налазе и бројни други, мањи, водени токови, као и бројна језера и шуме.[5][6]

Поменут први пут у 13. веку, Берлин је кроз историју био седиште и главни град Маркгрофовије Бранденбург, Пруске и Немачког Рајха, кроз различите облике владавине кроз које су ови пролазили.[7] Након 1949. град је подељен и источни део Берлина је de facto служио као главни град Источне Немачке. Падом берлинског зида и уједињењем Немачке 1990, Берлин је поново постао главни град целе Немачке, те следствено и седиште савезних институција државе, као што су влада, председник, Бундестаг и Бундесрат, бројна савезна министарстава и амбасаде, а која су се пре налазила у Бону.[8][9]

Берлин је светски град културе, политике, медија и науке.[10][11][12] Европско је саобраћајно чвориште и једно од најпосећенијих места на континенту. Спортске манифестације, универзитети, истраживачки центри и берлински музеји уживају међународни углед.[13] Од преласка у други миленијум, град се развио у магнет за осниваче бизниса и фирми, креативне људе и имигранте.[14] Архитектура, фестивали, ноћни живот и разнолики животни услови овог града су светски познати.[15]

Етимологија

[уреди | уреди извор]

Немачко име Берлин је германизовани облик словенског имена града. Лужичкосрпско име града Берлина је Барљин (длсрп. Barliń) или Брљин, и једна од теорија порекла имена је да потиче од великог броја баруштина (или брља[16]) и кровињара облепљених блатом, које су постојале на подручју града у време његовог оснивања.[17] Постоје и приче да је назив потекао од немачке речи Bär, што значи медвед.

Географија

[уреди | уреди извор]

Берлин се налази на североистоку Немачке, у мочварној и шумовитој равничарској низији, која је део простране Средњоевропске низије (простире се од северне Француске до западне Русије). Берлин се налази на надморској висини од 34 m. Налази се на обали река Шпреја, Хафел и Даме. У предграђу Шпандау, на западу Берлина, Шпреја се улива у реку Хафел, која тече од севера ка југу кроз западни Берлин. Ток Хафела личи на ланац језера, од којих су највећа Тегел и Гросер Ванзе. У реку Шпреју, у горњем делу њеног тока, уливају се реке које истичу из већег броја језера, док Шпреја у источном Берлину протиче кроз језеро Велики Мигел.[18]

Клима

[уреди | уреди извор]
Предграђа Берлина су покривена шумом и бројним језерима.

Према Кепеновој класификацији климата Берлин има умереноконтиненталну климу.

Лета су топла са средњом максималном температуром између 22 и 25 °C, и средњом минималном температуром у интервалу од 12 до 14 °C, док су зиме хладне са просечном највишом температуром од 4 °C и просечном најнижом температуром између -2 и 0 °C. Пролеће и јесен су обично прохладни. Центар Берлина поседује своју микроклиму, јер зграде задржавају топлоту. Због тога, температуре у граду могу бити и до 4 °C веће од температура у приградским областима.[9]

Киша пада равномерно током целе године, а годишњи просек падавина је 570 mm. Иако лаке снежне падавине обично трају од децембра до марта, снежни покривач се не задржава дуго. Међутим, зима 2009/2010. је била изузетак, јер је снежни покривач био присутан од краја децембра до почетка марта.[19]

Клима Берлина
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 15,2
(59,4) 		18,6
(65,5) 		25,1
(77,2) 		30,9
(87,6) 		33,2
(91,8) 		35,0
(95) 		37,9
(100,2) 		37,7
(99,9) 		34,2
(93,6) 		27,5
(81,5) 		19,5
(67,1) 		15,7
(60,3) 		37,9
(100,2)
Средњи максимум, °C (°F) 2,9
(37,2) 		4,2
(39,6) 		8,5
(47,3) 		13,2
(55,8) 		18,9
(66) 		21,6
(70,9) 		23,7
(74,7) 		23,6
(74,5) 		18,8
(65,8) 		13,4
(56,1) 		7,1
(44,8) 		4,4
(39,9) 		13,4
(56,1)
Просек, °C (°F) 0,5
(32,9) 		1,4
(34,5) 		4,9
(40,8) 		8,8
(47,8) 		14
(57) 		17
(63) 		19,1
(66,4) 		18,9
(66) 		14,7
(58,5) 		9,9
(49,8) 		4,7
(40,5) 		1,9
(35,4) 		9,7
(49,5)
Средњи минимум, °C (°F) −1,9
(28,6) 		−1,5
(29,3) 		−1,3
(29,7) 		4,2
(39,6) 		9,0
(48,2) 		12,3
(54,1) 		14,3
(57,7) 		14,1
(57,4) 		10,6
(51,1) 		6,4
(43,5) 		2,2
(36) 		−0,4
(31,3) 		5,7
(42,3)
Апсолутни минимум, °C (°F) −21,0
(−5,8) 		−26,0
(−14,8) 		−16,5
(2,3) 		−6,7
(19,9) 		−2,9
(26,8) 		0,8
(33,4) 		5,4
(41,7) 		4,7
(40,5) 		−0,5
(31,1) 		−9,6
(14,7) 		−16,1
(3) 		−20,2
(−4,4) 		−26,0
(−14,8)
Количина падавина, mm (in) 42
(16,5) 		33
(13) 		41
(16,1) 		37
(14,6) 		54
(21,3) 		69
(27,2) 		56
(22) 		58
(22,8) 		45
(17,7) 		37
(14,6) 		44
(17,3) 		55
(21,7) 		571
(224,8)
Извор: World Weather, Погода и Климат

Политика Берлина

[уреди | уреди извор]

Држава

[уреди | уреди извор]

Берлин је постао независна држава даном немачког реуједињења 3. октобра 1990. године,[20] и једна је од три државе у Немачкој која је уједно и град (поред Хамбурга и Бремена).

Бивши Западни Берлин, је био држава од оснивања Западне Немачке 23. маја 1949. године, али је био ослоњен на западне војне савезнике, и није био технички део Западне Немачке. Источни Берлин је био главни град Источне Немачке од 1949. до 1990. године, што је било противно договору четири највеће силе.[21]

Берлином управља извршни орган по имену Сенат Берлина, који се састоји од Градоначелника и 8 сенатора, који имају министарски статус. Градоначелник је представник државе Берлин. Тренутно, ово место припада Франциски Гифеј (СПД). Погледајте листу досадашњих градоначелника Берлина.

Градски и државни парламент се назива „Abgeordnetenhaus“ или кућа представника грађана.

Градске општине

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Општине Берлина

Берлин је подељен на 12 општина.[22]

Свака општина има владу (нем. Bezirksamt),[23] коју чине пет министара и општински градоначелник (нем. Bezirksbürgermeister).

Историја

[уреди | уреди извор]

Први досељеници

[уреди | уреди извор]

Око 720. године два словенска племена, населила су Берлински регион. Хевелери су се населили крај реке Хафел, са њиховим главном насеобином Бренабором, касније названим као град Брандебург. Ближе реци Шпреји, у данашњој градској вароши Кепеник, населили су се Шпревани.[9]

Хевелери су основали друго место поред реке Хафел око 750. Оно је тада било најближе данашњем Берлину, и звало се Шпандов (данашњи Шпандау). Шпандау и Кепеник, заштићени зидинама око 825, су биле главне насеобине све до 11. века.[24]

Претпоставља се да име Берлин долази од полапске речи за мочвару.[25]

Берлин и Келн

[уреди | уреди извор]

Берлин је један од најмлађих европских градова, који је основан у 12. веку. Град се састојао од два насеља, Берлина и Келна (Köln), на обе стране реке Шпреје, у данашњем насељу Мите (Mitte — средина, центар). Келн се први пут помиње у документима 28. октобра 1237, а Берлин 1244. Градски центар изгорео је 1830, када је уништено велики број списа из тадашњег времена. Оба насеља су формирала трговачку унију 1307, и партиципирала у Ханзи. Њихово јединство трајало је око 400 година, све док се Келн и Берлин нису ујединили под именом Берлин 1709, укључујући и приградска насеља Фридрихсвердер, Доротенштад и Фридрихсштад.

Није остало много трагова од ових некадашњих насеља, али неки се могу видети у Николаифиртелу поред Ротес Ратхаус (Црвена Скупштина) и Клостеркирхе (Клостер цркве) поред Александерплаца.

Поглед са Александерплаца

Урбанизам између 15. и 17. века

[уреди | уреди извор]

Прва градска палата је грађена поред обале реке Шпреје од 1443. до 1451. У то време Берлин-Келн[7] је имао око осам хиљада становника. 1576. бубонска куга је убила око 4000 људи у граду.[26] Током Тридесетогодишњег рата (1618—1648), број становника у Берлину је опао са 10.000 на 6.000. Године 1640, Фридрих Вилхелм преузео је власт у Брандебургу. Током његове владавине, Берлин је достигао 20.000 становника и постао значајан централноевропски град. Булевар са шест редова дрвећа је постављен између парка Тиргартен и Палате 1647. године. Булевар је назван Унтер ден Линден. Неколико година касније, конструисан је Доротенштад на северозападу реке Шпреја — на Шпре острву где се налазила Палата. Од 1688. Фридрихсштад је изграђен и насељен.

Пруска

[уреди | уреди извор]

Дана 18. јануара 1701, Фридрих III је крунисан као краљ Фридрих I од Пруске, који је Берлин прогласио за главни град Пруске.[27]

Године 1709, Берлин-Келн се заједно са Фридрихсвердером, Доротенштатом и Фридрихштатом ујединио под именом Берлин са 60.000 становника.[28]

Вајмарска република и Трећи рајх

[уреди | уреди извор]
Берлинска катедрала

Највећи утисак који се стекне приликом посете Берлину је велики дисконтинуитет, који рефлектује компликовану историју Немачке у 20. веку. Исто тако, био је седиште пруских краљева. Број становника Берлина није напредовао током 19. века, нарочито када је постао престоница Немачког царства (1871).[29] Био је главни град Немачке Вајмарске Републике и када је Немачка била нацистичка. Током овог периода, Адолф Хитлер је имао велике планове за трансформацију Белина, јер га је мрзео и мислио је да је најружнији град на свету.[30] Алберт Шпер је био Хитлеров главни архитекта, који је направио велике планове за преуређење Берлина. Након замишљене нацистичке победе у рату, нови и преуређени Берлин требало је да добије име Главни град света Германија.[30][31]

На месту где се Рајхстаг данас налази, планирано је да се направи Велика Дворана, 250m висока и седам пута већа од Базилике св. Петра у Риму. У њу би могло да стане 170.000 људи, а они који су је планирали, говорили су да би се из ње могло управљати облацима и кишом. Планирана је Авенија Победе широка 23 m а дугачка 56 km. На другом крају, требало је да се направи нова железничка станица, а поред ње аеродром Темпелхоф.[32]

Данас је само неколико грађевина преостало из нацистичког периода: интернационални аеродром Темпелхоф, Олимпијски Стадион, и улична расвета на неколико места у граду. Хитлерову Канцеларија рајха су уништили Совјети, а остаци су послужили да се направи Совјетски меморијални центар у Трептовер парку у Берлину.

Подељени град

[уреди | уреди извор]

Пред крај Другог светског рата, Берлин је био значајно оштећен савезничим бомбардовањима и уличним борбама. Велики Берлин је подељен у четири сектора од стране Савезника[2], Лондонским протоколом (1944):

Берлин је био смештен усред совјетске окупационе зоне Немачке и постао природна тачка супротстављених страна у Хладном рату. Када је 26. јуна отпочела Стаљинова Берлинска блокада, западни савезници су Западни Берлин снабдевали ваздушним мостом (die Luftbrücke).

Берлински совјетски сектор, Источни Берлин, је постао главни град источне Немачке, када је формирана од Совјетске окупационе зоне у октобру 1949. Западна Немачке је формирана 23. маја 1949. од америчке, британске, и француске зоне, главни град је био Бон. 13. августа 1961. подигнут је Берлински зид, раздвојивши Западни Берлин од Источног и остатка Немачке.[2]

Шездесетих година 20. века, Западни Берлин је био центар европских студентских протеста.

Поновно уједињење

[уреди | уреди извор]

Берлински зид је пробијен 9. новембра 1989. У периоду око Немачког уједињења 3. октобра 1990, зид је скоро потпуно срушен. Остали су мали делови, који највише служе као подсетници и туристичке атракције. Немачки Бундестаг је јуна 1991. изгласао одлуку да главни град Немачке уместо дотадашњег Бона буде Берлин. Министри и владина администрација су се у Берлин преселили 1997/1998.[2]

Становништво

[уреди | уреди извор]

У Берлину живи 777.345 људи који су мигрирали из европских или ваневропских држава. 529.975 становника Берлина су немачки држављани који су дошли из неког другог дела Немачке.

Популација (ист.): Берлин
Година17501815185218711890190019101920193319391945195019601970198019902000201020202022
Становништво113.289197.717438.958826.3411.578.7941.888.8482.071.2573.879.4094.221.0244.330.6403.064.6293.336.0263.274.0163.208.7193.048.7593.433.6953.382.1693.460.7253.664.0883.755.251

Туристичке атракције

[уреди | уреди извор]
Потсдамер Плац

Историјске грађевине у центру града

[уреди | уреди извор]
Бранденбуршка капија
Рајхстаг (лето 2000)

Знаменитости модерног Берлина

[уреди | уреди извор]

Обележја и симболи

[уреди | уреди извор]

Најпознатија грађевина у свету а истовремено и обележје Берлина је Бранденбуршка Капија. Друге грађевине познате изван Немачке су Рајхстаг, Телевизијски торањ и Колона Победе. Симбол на грбу Берлина је медвед. Берлински медведи-другари Buddy Bears који су били креирани 2001.године важе данас као неофицијелни симбол модерног, отвореног Берлина, који, како је Бан ки-Мон рекао „у свету преносе поруку хармоније и мира”.

Зоолошки вртови

[уреди | уреди извор]
Берлински зоолошки врт поседује више од 13.000 животиња.[33]

Берлински зоолошки врт, старији од два зоо-врта, смештен у центру града, је основан 1844. године,[34] и данас се сматра за најбогатију збирку различитих живих врста на свету.[35][36] Између осталог, био је дом поларном медведу Кнуту,[37] који је у њему и рођен, децембра 2006.[38]

Други берлински зоо-врт, Тирпарк, основан 1955. године у парку историјског замка Фридрихсфелде у предграђу Лихтенберга као зоолошки врт Источног Берлина. По својој површини је највећи зоолошки врт у Европи. У односу на Берлински зоолошки врт поседује већу збирку рептила.[тражи се извор]

Наука и образовање

[уреди | уреди извор]

Универзитети

[уреди | уреди извор]
Хумболтов универзитет у градској општини Мите.

У Берлину је концентрисан велики број научних и истраживачких установа. У зимском семестру 2012/13 године је на укупно тридесет и једном универзитету и високој школи, међу којим 4 факултета уметности, студирало око 160.000 студената.[39] На четири највећа берлинска универзитета од овог укупног броја, студира око 100.000 студената (стање: ЗС 2008/2009). То су Хумболтов универзитет са око 27.000 студената (без универзитетске болнице Шарите), Слободни универзитет у Берлину са око 31.500 студената (искључујући Шарите), Технички универзитет у Берлину са око 27.000 студената, те Универзитет уметности Берлин са око 4500 студената. На универзитетској клиници Шарите, коју сачињавају факултети медицине Хумболтовог и Слободног универзитета у Берлину, студира још 7200 студената. Осим поменутих, у Берлину постоји и велики број приватних универзитета и других високошколских установа.

Слободни берлински универзитет у Берлин-Далему је један од два елитна универзитета у граду.

Као већ напоменуто, медицински факултети Хумболтовог универзитета и Слободног универзитета у Берлину су 2003. године спојени у универзитетску болницу „Шарите“, чиме је ова постала највећи медицински факултет у Европи.[40]

У оквиру „иницијативе за изузетност“ (нем. Exzellenzinitiative), програма немачке државе и покрајина за поспешивање науке и истраживања, Хумболтов универзитет и Слободни универзитет у Берлину су у тростепено критерисаном оцењивању позитивно оцењени, чиме су оба универзитета понела титуле „елитног универзитета“ и ушла у круг 11 најпрестижнијих немачких универзитета од 108 колико их је укупно у земљи.[41][42][43]

Библиотеке

[уреди | уреди извор]

Култура

[уреди | уреди извор]

Музеји

[уреди | уреди извор]
Unter den Linden
Музејско острво
  • Музејско острво на коме се налазе Стари музеј (Altes Museum), Музеј Пергамон (Pergamonmuseum) и Стара национална галерија (Alte Nationalgalerie)
  • Немачки музеј технологије
  • Немачки историјски музеј
  • Музеј поште и телекомуникација
  • Нова национална галерија, једно од последњих дела Лудвиг Миес ван дер Рохеа
  • Стара национална галерија, 19. век — слике и скулптуре
  • Јеврејски музеј
  • Хамбуршка железничка станица
  • Музеј европске културе
  • Берлинска државна галерија
  • Музеј Баухаус
  • Broehan Museum
  • Deutsche Guggenheim Museum
  • Немачки музеј филма
  • Музеј Кете Колвиц (Käthe Kollwitz Museum)
  • Музеј европске културе
  • Vitra Design Museum
  • Бергруенска колекција (Пикасо и његово доба)
  • Берлинска галерија слика
  • Ф. Ц. Флик колекција
  • Природњачки музеј
  • Музеј саобраћаја и технике
  • Музеј историје медицине
  • Документациони центар Берлинског зида[44]
  • Пруске палате и паркови у Берлину
  • Музеј Источне Немачке (DDR Museum)
  • Музеј Штазија
  • Музеј фотографије

Позоришта

[уреди | уреди извор]
Позориште запада (Theater des Westens)
  • Schaubühne [1]
  • Volksbühne [2]
  • Немачко народно позориште [3] Архивирано на сајту Wayback Machine (26. март 2010)
  • Берлински ансамбл [4]
  • Позориште запада [5]
  • Grips-позориште
  • Позориште Максим Горки [6]
  • Ренесансно позориште
  • Friedrichstadt-Palast [7]

Опере

[уреди | уреди извор]

Клубови

[уреди | уреди извор]

Спорт

[уреди | уреди извор]

Привреда

[уреди | уреди извор]

Саобраћај

[уреди | уреди извор]

Јавни градски саобраћај

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Берлински метро

Аеродроми

[уреди | уреди извор]
Међународни аеродром Тегел


Од 2020. године аеродром Берлин-Бранденбург (BER) је једини комерцијални аеродром у Берлину. Након отварања новог међународног аеродрома затворени су међународни аеродроми Тегел (TXL) и Шенефелд (SXF).

Берлински аеродром, Темпелхоф (THF) затворен је 2008. године.

Луке

[уреди | уреди извор]
  • Westhafen (Западна лука) — највећа лука у Берлину 173000 m², за пшеницу и тешка добра.
  • Südhafen (Јужна лука) — површине од око 103000 m², за пшеницу и тешка добра.
  • Berlin Osthafen (Источна лука) — површине 57500 m², и даље у употреби, али је део под реконструкцијом.
  • Hafen Berlin Neukölln (Лука Нојкелн) — са само 19000 m², најмања лука, за грађевинске материјале.

Организација спортских манифестација

[уреди | уреди извор]
  • Берлин је био домаћин Летњих Олимпијских игара 1936. године.
  • Берлин је учествовао у организацији Светског првенства у фудбалу 2006.
  • Берлин је 2009. организовао Светско првенство у атлетици.

Партнерски градови

[уреди | уреди извор]

Берлин је побратимљен са следећим градовима:[тражи се извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Fortgeschriebene Bevölkerungszahlen vom 31. Juli 2013”. Amt für Statistik Berlin-Brandenburg (на језику: German). 2013. Приступљено 16. 12. 2013. 
  2. ^ а б в г Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 135. ISBN 86-331-2075-5. 
  3. ^ „Berlin”. 
  4. ^ „Boroughs And Neighborhoods Of Berlin”. Архивирано из оригинала 01. 02. 2024. г. Приступљено 01. 02. 2024. 
  5. ^ „Havel (River Berlin)”. 
  6. ^ „19 Best Outdoor Activities In Berlin For Nature Lovers: Lake and Forest Guide”. 
  7. ^ а б „History of Berlin”. 
  8. ^ „What was the Berlin Wall and how did it fall?”. 
  9. ^ а б в „Berlin”. 
  10. ^ Global Power City Index 2011 (PDF; 1,3 MB).. Приступљено 24. јун 2015.
  11. ^ Revealed: Cities that rule the world — and those on the rise , CNN... Приступљено 24. јун 2015.
  12. ^ Leading cities in cultural globalisations/Media , GaWC... Приступљено 24. јун 2015.
  13. ^ London crowned as SportBusiness’ 2012 Ultimate Sports City
  14. ^ A wild art scene now stays within the lines. In: Los Angeles Times.. Приступљено 24. јун 2015.
  15. ^ Berlin, the Big Canvas, International Herald Tribune.. Приступљено 24. јун 2015.
  16. ^ Јасмина Корјенић. „Речник мање познатих речи и израза”. scribd.com. 
  17. ^ Божидар Дикић. „Брљин је постао Берлин”. Политика. 
  18. ^ „Satellite Image Berlin”. Google Maps. Приступљено 18. 8. 2008. 
  19. ^ „Climate figures”. World Weather Information Service. Приступљено 10. 4. 2011. 
  20. ^ „Day of German Unity Celebrations”. 
  21. ^ „On this day in 1949 the Federal Republic of Germany is established”. 
  22. ^ „Surface area of Berlin”. 
  23. ^ „A gentle introduction to government structures in Berlin”. 
  24. ^ „Zašto Berlin?” (PDF). 
  25. ^ Berger 1999.
  26. ^ „Berlin History”. 
  27. ^ „Berlin's (hi)story”. Архивирано из оригинала 01. 02. 2024. г. Приступљено 01. 02. 2024. 
  28. ^ „Berlin - the city and capital of Germany”. 
  29. ^ „Germany”. 
  30. ^ а б „Forgotten Nazi Sites in Berlin”. 
  31. ^ „Germania City”. Архивирано из оригинала 01. 02. 2024. г. Приступљено 01. 02. 2024. 
  32. ^ „Inside Hitler’s Tempelhof Airport – Nazi Architecture”. 
  33. ^ Porter & Prince 2003, стр. 117.
  34. ^ Porter & Prince 2003, стр. 117
  35. ^ „Zoologischer Garten und Zoo-Aquarium Berlin (Berlin Zoo)”. www.goodzoos.com. Архивирано из оригинала 7. 10. 2010. г. Приступљено 17. 9. 2010. 
  36. ^ „Zoologischer Garten Berlin”. www.zoo-infos.de. Приступљено 17. 9. 2010. 
  37. ^ Moore, Tristana (23. 3. 2007). „Baby bear becomes media star”. BBC News. Приступљено 17. 9. 2010. 
  38. ^ Boyes, Roger (13. 12. 2007). „Berlin Zoo culls creator of the cult of Knut”. The Times. London. Архивирано из оригинала 29. 05. 2010. г. Приступљено 17. 9. 2010. 
  39. ^ „Berlin: Rekord bei Studierenden”. Приступљено 25. 6. 2015. , Tagesspiegel.
  40. ^ „Dichte – Vielfalt – Exzellenz” (PDF). berlin-sciences.com. Приступљено 25. 6. 2015. 
  41. ^ „Entscheidungen in der zweiten Programmphase der Exzellenzinitiative” (Pressemitteilung Nr. 26). dfg.de. 15. 6. 2012. Приступљено 26. 6. 2015. 
  42. ^ „Exzellenzinitiative für Spitzenforschung an Hochschulen”. bmbf.de. 15. 8. 2012. Архивирано из оригинала 26. 06. 2015. г. Приступљено 26. 6. 2015. 
  43. ^ Warnecke, Tilmann (15. 6. 2012). „Berlin hat jetzt zwei Eliteunis”. Der Tagesspiegel. Приступљено 26. 6. 2015. 
  44. ^ „Gedenkstätte Berliner Mauer”. Berliner-mauer-dokumentationszentrum.de. Архивирано из оригинала 30. 06. 2007. г. Приступљено 24. 6. 2010. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Берлин&oldid=28854660”